Женски покрет

fističkim, kao i sa neospornom snagom i velikom širinom propagande, koja je pratila naše radove za vreme Kongresa vodjenog neumornim pionirkama, u cilju da se uspostavi nov internacionalni režim, a naročite da spreči za uvek rat. Veliku pacifističku organizaciju žena; Internacionalnu Ligu Žena za Mir i Slobodu - koja broji 40 nacionalnih sekcija po celom svetu osnovala je 1914. godine u Sjedinjenim Državama Miss Jane Addams, poznata svojim socialnim radom. Organizacija ova razvila se vrlo mnogo i njen uticaj za održanje stalnog mira raste s dana na dan. Posle Kongresa u Beču, Cirihu, Hagu, Kongres Lige bio je ove gođine u Americi, u Vašingtonu. Ovaj kongres kao i drugi radi na zajedničkom cilju celog čovečanstva, njegove rezolucije postaju popularne i ulaze sada u program akcije Lige Naroda sa kojom Internacionalna Liga Žena za Mir i Slobodu održava direktne i stalne veze. Tako pitanje razoružanja, arbitraže, sigurnosti kao i garantija za nacionalne manjine, ideja o demokratizaciji i mnoga druga pitanja o kojima se diskutovalo na poslednjem sastanku Lige Naroda u Ženevi, ne samo da interesuju našu Ligu, več cesto iz ove pacifističke i političke organizacije postaju ideje, koje postaju predmet ozbiljne diskusije u Ligi Naroda, Kongres u Vašingtonu uzeo je za devizu: „Jedan nov medjunarodni režim“, shvativši da će promene u medjunarodnom životu, zbliženje naroda, demokratizacija nastave, osnovane na pacifističkim idejama, promeniti najzad današnja psihologiju i dokazati da je rat jedno divljačko nasilje protiv koga je čoveku dužnost da se bezprekidno bori kako bi uspostavio i osigurao stalan mir. Ovoga puta je izbor Sjedinjenih Država, kao mesto za održanje Kongresa, motivisan dvema okolnostima. Prvo, zbog militarističke atmosfere, koja se u poslednje vreme razvija u Sjedinjenim Državama kao posledica čestih konflikata sa Japancima. Ovi poslednji im prave veliku ekonomsku i industrijska konkurenciju, radeći za vrlo male nadnice i prodajući svoje proizvode jeftinije, što izaziva opšte nezadovoljstvo u američkom trgovačkom i industriskom svetu. Drugo, Kongres u Vašingtonu trebao je da obavesti tamošnje javno mnenje i zainteresuje kako bi ono uticalo na svoju vladu i time učinilo da Sjedinjene Države udju u Ligu Naroda. To bi doprinelo da Liga Naroda bude jača i sposobnija za izvodjenje ideje o opštem i trajnom miru. Na ovome Kongresu je uzelo učešća 34 narodnosti celog

Izveštaj sa kongresa internacionalne lige žena za mir i slobodu

357

9