Женски покрет

jedan narod, izraženo je najbolje u žurnalistici i po političkim partijama. Ako se pregledaju naše novi ne, opaziće se da je javno mišljenje do sada malo pažnje obraćalo na feminishčki pokret. Medjutim, ne treba time biti iznenadjen. Naša zemlja, za ovih nekoliko godina od njenog formiranja, nije mogla da reši ni mnogobrojne probleme svoje unutarnje politike, čije je sretno rešenje glavni uslov za napredak naroda i zemlje. Zbog njihove važnosti za konsolidacij i mogućnost opstanka naše domovine, ovim problemimaje obraćena pažnja celokupnog javnog mnjenja. Dokle god unutrašnje prilike u našoj državi ne budu zauzele svoj normalni tok, neće se moći očekivati da se publika jako zainteresuje femin. pitanjem. Ali moramo konstatovati, da se novine ipak bave feminističkim aspiracijama, i da o njima govore povoljno. Pored novina, časopisi takodje diskutuju vrlo razborito i simpatično o našim težnjama. Sve ovo dovodi nas do konstatacije, da kod nas feminizam ne nailazi na nesavladljive prepreke, već na protiv, biće rado primljen, samo treba čekati psihološki momenat, potpuno pogodan da se u samom početku mogu dostići sjajni uspesi u svima krajevima naše zemlje. Ni jedna politička partija ne izgleda da je protivna, u principu, našem glavnom zahtevu; pravu glasa za žene. Šta više, njihove izjave, više platonske, daju nam dokaze da se ne opiru našem pravu glasa. Naravno da ovaj zaključak treba primiti s rezervom. Do sada, zaista, ni jedna politička partija nije ništa preduzela u smislu feminističkih zahteva. Prema današnjem mentalitetu političara, ne može se očekivati da se zauzmu za velike ideje, jer su svi planovi njihove akcije upravljeni na neposredno dobit svoje partije. Što se političke partije još ustežu da stave u svoj program feminističke zahteve, treba tražiti objašnjenje takodje u tome, što žene nisu još organizovane u političkim partijama. izuzimajući socijalno-demokratsku i nezavisnu radničku partiju Jugoslavije. U političkoj partiji, osnovanoj na bazi principa katoličke veroispovesti, žene saradjuju, doista, ali samo u prosvetnim sekcijama a ne ulaze u čisto politička pitanja Sve naše političke partije imale su prilike da ispolje svoje mišljenje o ženskom pravu glasa. To je bilo prilikom ustavotvorne skupštine 1921 god. Ova je usvojila većinom glasova u 70 čl. ustava, prvi stav, da svaki gradjanin kad napuni 21 god. ima pravo glasa, ali u trećem stavu istoga člana, ograničava odmah ovaj propis dodajući: , Naročiti zakon će rešiti o ženskom pravu glasa.“ Sve čini da verujemo, da bi naš parlamenat danas

•9

Mišljenje javnosti i feminizam u Jugoslaviji

377