Женски покрет
О СЛОВЕНАЧКОЈ И СРПСКОЈ ЖЕНИ *)
Госпође и Господо, Историја народа Југословенског је веома тужна. Пуна је великих догађаја, хероизма, а нарочито туге. Свака од три гране које сачињавају наш Југословенски народ: Срби, Хрвати, Словенци, живела js у току векова својим оделитим животом, подносећи различне утицаје, гравитирајући другим тачкама и циљевима, борећи се с другим тешкоћама и најзад сносећи ропство разних господара, од којих му ни један није био добар. Отуда је свака од ових грана у току више векова имала различиту историју, добивала другојачије васпитање и на тај начин развијала су се код сваке од њих различна и позитивна и негативна својства. Тога ради кад се говори о нашем животу у прошлости, пре ослобођења и стварања данашње наше државе, не само да се мора говорити о животу сваке племенске гране подвојено, већ се врло често историја једне исте гране мора поделити по провинцијама, јер је готово свака од њих имала различит живот. С тога ћу ја данас говорити прво о словеначкој, а за тим о српској жени, а у суботу у вече, од једне друге даме чућете о хрватској жени. Од три наша племена, Словенцн су имали најтужнију прошлост. У току векова, трпели су јарам аустриски и немачки, а за слободу су једва и знали. Отуда није чудно што словеначка жена ступа касно у акцију. До године 1848 притисак аустро-немачки био је тако силан, да је цео и политички и културни живот Словенаца био под хегемонијом германском. Тек година 1848, после мартовске револуције, доноси мало више слободе Словенцима. У томе тренутку појављује се прва песникиња словеначка, Фани Хаусман из Цеља и њене песме су угледале света први путу „Цељским Новинама". Идуће године јавља се друга песникиња, Јосипина Турнограјска, али ова за кратко, јер умире млада, у двадесет другој години.
*) Предавање одржано на француском језику приликом доласка „Мале Женске Антанте“, 29. октобра 1924. год. у сали Кола Срп. Сестара у Београду. Материјал о словеначкој жени биле су добре да даду г-ђа Минка Говекарјева и г-ца Алојзија Штеби.
410
Женски окрет
10