Женски покрет
вима своје деце. Цео овај век наш је -народ провео ратујући без престанка. За сваку своју парцелу морао се тући по неколико пута. Прво да је ослободи од Турчина, свог вековног непријатеља, а затим да је одбрани од својих злих суседа. Међутим култура и цивилизација како су отпочеле цветати средином XII века напредују и развијају се све до краја XV века. У току тога времена организовала је се независност српске цркве; створен је српски законик, развила се трговина и кује српски новац. Владари и властела српска подижу у великом броју дивне и богате манастире и цркве, од којих је известан број преживео варварство турско, те и данас стоје и причају о лепој прошлости. У почетку довођени су са стране архитекти, сликари и скулптори, а после их даје сам народ. Ови богати и лепи манастири су први расадници писмености. Ту прво отпочиње српска црквена књижевност, а затим световна. Ту су такође прве српске библиотеке. Последње велико дело цивилизације наших великих предака пада крајем XV века. У тренутку кад су Турци заузели готово цео Балкан, Византију с Цариградом, Бугарску, све српске државе, последња од њих, у задњем часу, пре но што ће се угасити, оснива прву штампарију српску. Казала сам већ на почетку да положај српске жене у породици и у друштву није био никад сувише тежак, у колико је то зависило од Срба. У породици имала је своје секондарно место, али није сматрана као неко ниже биће. Најбоља потврда овоме је, што већ у најудаљенијим временима наше историје, видимо да често после смрти наших монарха, владају њихови синови или један син, под руковођењем мајчиним. Иначе видимо све наше краљице и велике госпође средњега века као мирне и богобојажљиве жене. Скромне и благе, не дају да се говори о њима, али зато имају ипак извесну сферу активности и утицаја. Поштоване су као супруге и мајке. И највеће госпође баве се ручним радом и перфекционирају га до највишег ступња уметности. Неке од наших краљица имају у својим дворовима школе ручнога рада, сакупљају око себе младе девојке и уче их раду. А кад одрасту, оне их богато обдарују и удају. Све наше велике госпође су дарежљиве руке. Помажу убоге, чине велике поклоне манастирима, подижу лепе цркве, обдарују своје задужбане богатим земљама, украшују цркве својим радовима, који су често права ремек дела.
10
О Словеначкој и Српској Жени
415