Женски покрет
бока љубав, која није прожета зрачењем сексуалности, ретко кад је сасвим чиста и дубока. Одвећ је мало људи који могу само духовно волети. Број оних, који познају само сексуалну љубав, знатно је већи. Али и они су само у пола људи, бића са људским обличјем, а са празном и неразвијеном душом. Ако и има људи, који могу своју љубав тако да удубљују и одухотворују, да могу сваку телесност да одстрањују, то им полази за руком већином само на кратко време и то само према једном одређеном бићу. „Једанаест дана су они одани божанству“, а дванаестог дана дају маха својим пожудама“. Њихова љубав и еротика су одвојени, они обожавају до душе вољено биће, али се не осуђују да се сасвим покажу; њихову сексуалну пожуду пpeносе они на друго невољено биће и дају себи тамо задовољење. Туђ човек се искоришћава као средство њихових сексуалних жеља; они чине огромну неправду тиме, што другог човека понижавају до оруђа и до ствари. Љубав је највећа дар, који нам живот може донети; има много њих, који у самој ствари не воле, који би само хтели да воле, који се уносе у љубавно осећање, да би најзад једном проживели љубав. Нарочито многе младе девојке, које мисле, да не могу сачекати дубоку љубав, расплињују на овај начин своју снагу осећања. Љубав многих људи и није усађена у бићу другога. Што они воле, то је љубав другога бића према њима; они воле само себе у љубави другога и чим примете, да их други више не воли довољно, онда и у њима јавља се разочарење, одвратност и често чак и мржња. За многе љубав је лов за срећом; није потребан баш нимало лов за формалном срећом, за материјалним добрима. Може се јурити и за унутрашњом срећом, а да се не ухвати. Cpeћa, коју грабе ови људи, јесте cpeћa да буду вољени, а не сами да воле. Ну љубав самог љубавника је извор његове сопствене унутрашње снаге и јачине. Љубав не живи само од тога да се буде вољен, нити од осећања, која јој други показују; љубав се храни срцем самог љубавника. Ко тражи срећу у томе, да буде само вољен, а не сам да воли, не да се сам потпуно предаје, тај ће узалуд јурити за остварењем своје љубавне чежње. Он је неће испунити, јер је љубав угушио својом сопственом сиромаштином срца. Ко воли несрећно, не треба да буде несрећан, али ко не може да храни љубав својим сопственим срцем да би је одржао у животу, тај је несрећан! Ако љубав представља лов за срећом, онда је она безумна и разочарана.
2
Брачни проблем
57