Женски покрет

О РАДУ ЖЕНА И ДЕЦЕ У НАШИМ РУДНИЦИМА*)

Ограничићу се на то, да Вас упознам, врло поштоване Госпође и Госпођице, са условима Рада жена и деце у нашим рудницима, ма да ћy ипак при томе бити приморан, да се, бар летимице, дотакнем и општих услова за Рад у тој грани наше индустрије, јер ни деца ни жене не живе самосталним животом, па су с тога и њихов живот и Рад у тесној вези са животом и са Радом њихових мужева, односно њихових родитеља. Проучио сам прилике у следећим рудницима: Храстник, Жалец, Велење, Пољчане, Глобоко, Шторе, Рајхенберг, Рогатец, Трбовље, Чрна при Преваљах, Загорје об Сави, Крмељ, Худајама, Бор, Тресибаба, Мајдан-Пек, Костолац, Сењски Рудник, Венчац, Иванопоље, Златар, Иванец, Кленовац —Лупињак —Страта, Питомача, Крапина, Топуско, Љубија, Крека, Мостар. Проучио сам прилике у тим рудницима на темељу података, што сам их добио од односних рударских лекара; на темељу података Дирекције Руда; Рударског Сатништва загребачког и сарајевског; Инспектората Министарства Народног Здравља у Љубљани, те инспектора Министарства за Социјалну Политику, госп. инжињера Момировића. Два сам рудника прегледао, у друштву са госп. Момировићем, лично и то „Ср. Петар“ и „Нада“, у Влашком Пољу, у близини Младеновца. Општи су услови за Рад у нашим рудницима врло неповољни. У многим рудницима нема добре воде за пиће; не постоји исправна вентилација; нису предузете мере за одстрањивање прекомерне прашине; осветлење је оскудно; нужници су, у колико их има, испод сваке критике; нема купатила, или су постојећа купатила неупотребљива, или је директно радницима забрањено да их употребљавају (као што је то, н. пр., случај у Бору, где, у

*) Предавање одржано у Женском Клубу

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

СВЕСКА 2. 15. ФЕБРУАР ГОД. VI (1925)