Женски покрет

„Хм“ учинила je Евадна. „Ти сумњаш ?“ „Видиш теткице, то се може двојако узети. Кад први пут наиђеш на песму или слику у којој се износи тај oceћaj који је убио једну младу девојку и који уметник узноси до једне необичне висине осећаш у себи неку нарочиту топлину и уображаваш да би и сама желела да пођеш тим примером као да би тиме стекла једну велику заслугу. Али кад боље размислиш, видиш да у ствари нема ничега веома племенитог у тој безнадежној страсти наспрам једног старијег човека (ма какав великан он био!) чије је време прошло. Врло глупо, чак кад би та љубав нашла и одзива. Илина би боље учинила да се удала за човека њених година и учинила срећним и себе и њега. Тако би могла у своје време да постигне које добро дело и сигурно би избегла да нам да овако рђав пример. Сматрам да је грех нездраве oceћaje правити примамљивим." „Значи да Ланцелот не очајава? „Не“ рекла је Евадна уозбиљивши се. Мени се краљ више допада.“ „Онда! Он је племенитији и идеалнији." „Не баш једино стога“ одговорила је Евадна“ пре што је он био здравији, “ „Драго моје дете да ли ти то говориш у буквалном смислу?“ „ „Јесте теткице!“ „Благи Боже!“ г-ђа Ортон Бег тихо је узвикнула. „ Времена су се променила." „Да ми данас више знамо“ Евадна јој је мирно одговорила „Ти сасвим испуњујеш обећања која су се могла наслутити у твоме детињству, Евадна“ наставила је њена тетка после једне мале почивке. „Сећам се да сам вам свој деци причала једном не. какву бајку чијег се наслова више не опомињем. Знам да се у њонаводи наше чувено. „Једног јутра, ах врло рано, и ти си ме одмах прекинула доказујући да су ти стихови врло извештачени, одговор голубичин на шевином певању „дај нам славу“ „у место „дај нам мира“ требало је да буде дај нам гране „тврдећи да је то природније и појмљивије." „Мора да сам тада била права „мала уображена будала“, рече Евадна смејући се. Али теткице не може бити мира тамо где нема свега у изобиљу. И заиста још увек претпостављам да будем један трезвени реалиста пре но један будаласти идеалиста.

Ева д н а