Женски покрет
тоњем човеку, први пут отворе очи; у којој први пут осети, да има неко ко га љуби и који се за њега брине, дајући му душевне и телесне хране, док је још слаб и нејак. Породица је храм у коме се распирује божанска искра што му је од мајке природе урођена, те да букне временом као пламен духа образована човека, да се развије као критички дух у човеку. Што дете, тај будући човек, научи у породици, то му остаје у читавом животу снажно урезано у души, да нема те силе која би му то избрисати могла. Најмоћнија чињеница која све то у породици чини; врело из кога потиче физички и морални живот човечји; извор љубави, из кога се новорођени човек у првим тренутцима свога живота љубављу заједно са млеком запаја јесте жена коју ми опет из љубави називамо „мајка“. „Једна добра мајка“ вели Џорџ Херберт вреди више но сто учитеља“. Она је камен темељац свију срдаца и звезда водиља свију очију. Деца се на њу непрестано угледају и у њој налазе онај Беконов „свет поука“. Али, пример је више и од поуке, јер је то лекција која се делом покаже, то је оно немо учење које често више поучи но све речи и говори. Управо за примером се иде; а не за саветом. И, баш зато што мајка много више но отац, утиче на радњу и понашање деце, зато и јесте њен пример у кући од толиког значаја. Њена је делатност трајна као што је универзална. Она почиње са васпитањем људског створа, кад на свет дође, а наставља са снагом оног моћног утицаја који свака добра мајка врши над својом децом кроз цео живот. Јер, и онда, кад буду пуштена у свет, да свако за себе брине, запиње и бори се, и онда ћe се деца освртати на своју мајку, да добију од ње савета или утехе у часу невоље и искушења. Добре и светле мисли које су им у детињству уливане, тада се претварају у добра и светла дела, и побожни спомен према мајци траје у њиховим душама и онда кад ње више нема. Није претерано рећи: да cpeћa и несрећа; знање и незнање; цивилизација и варварство у свету, зависи, и то у велико зависи, од улоге коју мајка изврши у своме царству, у својој кући. Емерсон вели; „Тајна праве цивилизације лежи у утицају добрих матера.“ Добре мајке куд и камо више него добри очеви имају удела у вечном подмлађивању рода људског; оне су оне душе, које моралним ваздухом напајају човечје биће, као што физичка атмосфера храни телесни састав. Наполеон I. тврдио је обично:
3
Положај жене
107