Женски покрет
нас један посланик византијски. Кад је почетком друге половине 13. века дошао на Двор Краља Уроша I. затекао је све врло скромно а Краљицу Јелену Анжујску Францускињу, и старију снаху јој Катарину Маџарску да преду и ткају. То су оне могле донети и из својих Отаџбина, али је то био и наш начин живота. Али већ пред крај истога века, други византијски посланик описује сјај и раскош српског Двора. Са првим се извештајем слаже и народна песма. Тако, кад Јевросима, мајка Краљевића Марка, наговара овога да се жени она вели:“ Beћ је твоја остарела мајка, Не може ти приправљат вечере, А не може служит мрка вина А не може лучем свијетлити, Ожени се мој премили сине, Да замјену стечем за живота,“ Или у оној још лепшој: Зидање Скадра на Бојани" где Краљице носе мајсторима ручак и т. д. Да би смо и поред оскудних података имали неки преглед рада, вредности положаја тадање наше(жене, задржаћемо се на . некима историји лично познатим. Почећемо Аном, Немањином женом, претпостављајући, да је тачно мишљење неких историчара, да је она српског порекла, можда баш кћи босанског бана Борића. Прва наша два писца, синови јој Свети Сава и Стефан Првовенчани, ћуте о мајки, али Теодосије, најбољи наш живописац средњег века, хвалећи Немању вели за Ану: „И ова ничим не остајаше у благим обичајима (врлинама) од мужа својега". Историчар Миленко Вукићевић истиче као важан и занимљив факт, да су оба њена млађа сина били писци, као и то, да док је Немања бој био споља и унутра за Уједињење и напредак народа, породица и држава му напредују под управом жене му. После ње истиче се књегиња, по народу царица Милица. Ова несрећна и велика жена остаје по кобној Косовској битци у најтежим приликама, остаје са малољетним синовима и са кћерима. Да би првима спасла престо мудро прибеже политици, наслањања на Турску, и ономе који јој је мужа погубио даје она своју кћер за жену. „А њој је морало бити теже но икоме, да на тај правац наиђе“, вели Стојан Новаковић. Њена памет и снага велики су, као и њена племенитост. Храбро се и умно бори са свима унутрашњим и спољашњим непријатељима и управља државом „као мушка глава“, како вели историчар сина јој Де-
4
О нашој жени
143