Женски покрет

могну у патриотској борби читамо речи грофа Јанка Драшковића: „Сад се могло приступити даљем послу“. У „Омладинском Покрету“ у Србији срећемо тужну слику прве оригиналне књижевнице српске, лепе „Србкиње“ Милице Стојадиновић, за коју је велики Његуш рекао; „Она поета, ја поета, да нисам калуђер ето кнегиње Црној Гори!“ Њене песме, патриотске и моралне, налазе се готово у свима тадањим листовима, а била је слављена и код Немаца и код Чеха, с којима се је дописивала. Нарочито је цењен њен дневник, али за нас је она најважнија као личност, као још један доказ и пример уз Драгојлу Јарневић, уз њу видимо како пропада и жена уз свој таленат у тешким и неприродним околностима. Уз њу видимо Драгу Дејановић, која је добила леп и заслужен назив прве српске феминисткиње. Држала је предавања како о дужностима мајке и Српкиње, што је било на дневном реду код Омладинаца, тако и о еманципацији жене. „Млада Србадија“, орган Омладинаца и израз њиховог националног и културно-социјалног покрета, посвећује странице и њој. Кад већ говоримо о жени књижевници вреди поменути да је прва Српкиња, која штампа своје књижевне радове братаница неписменога кнеза Милоша, Анка Обреновић. Додуше, то су све само преводи с немачког али и то много значи за једну жену у оно време кад, по речима Скерлића, на хиљаду људи једва један да зна После, већ видимо све чешће женска имена по часописима, а убрзо и на самосталним делима. Немамо више само „списатељке родољупке" и дидактичарке, поред сладуњавих сентименталних приповедака, већ песнике високе вредности, одличне приповедаче па и романсијере, и писце научних ствари. Видимо такођер жену као уредницу листова дневних, недељних, месечних и то врло добрих. Овде се Словенке нарочито истакле, које сад иступају у јавност да се то запажа. На пр. у Трсту г-ђа Надвишкин и Кочеварјева, у Загребу Зофка Кведер, у Љубљани Алојзија Штеби и др. Но и цео културнопросветни и хумани рад наше жене тесно је спојен са националним радом. Још пре оснивања женских Удружења наша жена је била активан радник и на ширем пољу ван уског домаћег. Ни један јачи народни замах и иступ није прошао без жениног учешћа, и ако не колективног увек. Довољно ће бити споменути две идеалне раднице прошлог века, из крајева који су тада у најгорим приликама били. То су Стака Скендерова из Босне и Катарина Симићка из Јужне Србије. Обе само писмене по школи

196

Женски Покрет