Женски покрет
пада г-ца Глишићева, није из давне прошлости; и ако се њихов рад пружа и до садашњости; и ако неке од њих још активно сарађују на припремању наше боље будућности, ипак је њихова акција за нас данашње нараштаје, својим великим делом анонимна. Тај период наше културне историје, који је обележен првим иступањем жене као јавне раднице, у вези са приликама мале кнежевине, доцније краљевине Србије, у другој половини деветнаестог века, период који заслужује да буде предмет једне озбиљне и опсежне студије, припада сувише блиској прошлости да би већ био добро проучен и објективно приказан. Осим тога, културна делатност тих наших кртица је нама данас недовољно позната и зато, што је прикривена њиховом личном скромношћу. Данас смо се скупили да одамо признање раду и заслугама тих жена које су нам дале све што су могле дати, заборављајући често на себе, одричући се по некад и свога личнога живота. Али није довољно само рећи: Хвала вам! Ви сте нам прокрчиле пут којим идемо! Вама добрим делом дугујемо за оно што смо ми данас! него је потребно у овој претежно себичној и лакомисленој садашњици оживети прошлост великих прегарања и истинских напора у постављању темеља нашем културном напредовању; потребно је указати на ову тиху али постојану и живу снагу напредних жена које су не само припремиле земљиште и омогућиле данашњој жени да се развија свестрано и потпуно, већ које су несумњиво много допринеле да се за педесет година знатно подигне наш општи културни живот. Међутим из разлога које сам раније навела, нарочито због скромности ових наших узоритих радница, ја нисам могла и поред најбоље воље и старања, довољно да уђем у предмет. Најзад, за овако кратко време које сам имала на расположењу, не праве се велике студије. За оно, пак, што ћу изнети у најкраћим потезима, имам највише да захвалим драгоценим подацима које је, приликом педесетогодишњице Више Женске Школе, скупила и средила г-ца Косара Цветковић, дугогодишњи деловођа и један од главних стубова наше гимназије; тако исто чланцима г-це Цветковић у Гласнику Професорског Друштва, којима она успело васкрсава лепу, ведру и интимну атмосферу старе Више Женске Школе и ондашњег друштва. Читајући те ствари можемо да осетимо какву су улогу имале наше анонимне раднице, како су лепо, нарочито неколицина од њих, испуњавале свој
5
Наше најстарије културне раднице
173