Женски покрет

се под рукама ових одушевљених просветних радница формирале већина напредних Српкиња, истакнутих жена у разним професијама и јавних радница у свима областима нашег социјалног хуманог, књижевног и уметничког живота. Али наше прве наставнице нису радиле само у школи. У слободним часовима оне стижу да задовољавају и друге прешне потребе и да попуњавају осетне празнине у васпитавању омладине. Тако су са много смисла за овај посао припремале дечју литературу. Колико су умеле да погоде шта треба омладини пружити, видело се одмах по томе како су њихове ствари биле примљене, тражене све више, поново издаване. Ове појаве пропраћале су оне чланцима по стручним часописима. Кад је настала потреба оне, преко својих чланака, траже отварање женске гимназије. Осим тога, пишу уџбенике, раде за позориште. У преводној нашој књижевности заузимају видно место. своје заслуге на превођењу са француског, на упознавању нашег народа са француском књижевношћу и језиком, две наше наставнице старије генерације одликоване су од француске владе орденом Palmes Academiques и титулом Oficier d’ Academie. Многе хумане установе имају да захвале за свесрдну акцију појединим просветним радницама које су и саме оснивале добротворна друштва и биле њихове агилне чланице и председнице. Нарочито много учиниле су за Друштво Фонда ученица В. Ж. Школе. Кад је требало нешто за фонд урадити, нису се ничега устезале: ни спремања концерата, ни учествовања на њима, ни скупљања прилога по вароши. И Ученичка Трпеза имала је њима да захвали за свој постанак. Тако исто знамо колико је уложено труда, љубави и чистог идеализма за подизање Дома Ученица Средњих Школа. Радећи за школу, друштво и националне потребе, те неуморне раднице одазивају се у исто време вери и цркви. Кад би оно освећено земљиште у нашем школском дворишту, на коме је некад била црквица Свете Наталије, могло да говори, имало би доста да каже шта су наставнице чиниле за цркву. Оне су биле туторке црквене и хоровође ученичког хора. Оне су пак образовале квартет наставнички у коме је певала и г-ца Станка Глишићева. Како је то далеко од духа данашњице! Овим је само додирнута разнострана и плодна акција наших првих културних радница. Кад би се наводила њихова имена, листа би била врло велика. Међу тим женама је било јаких, израђених и веома изразитих личности. Тако се из старе Више

5

Наше најстарије културне раднице

175