Женски покрет

Мислила је да је врло много поранила али што је даље ишла све више је осећала да се одоцнила јер цео свет дивљине изгледао је да се много пре ње пробудио. У ваздуху се помало наслућивао мраз што га је уједно чинило необично свежим и заношљивим. Ране јутарње магле још су лебделе над земљом али сунце, својим веселим, несташним зрацима, претило је да их убрзо растури. Зечеви су истрчавали из својих склоништа, скакутали тамо амо, и опет се губили; сувише заузети својим пословима нису се ни обзирали на присуство Евадне. Пред самим њеним ногама, једна тица винула се високо у ваздух, Евадна се зауставила, лицем окренутим к небу и раширених зеница, растављених усана посматрала је док је није изгубила из вида. Мало даље, нежни цветићи жуковине скренули су на себе њену пажњу, узабрала их је, задржала у својој нагој руци, напајала се њиховим мирисом, у исто доба гледајући и ослушкујући несвесно се усиљавајући да осети и прими одједком сваку драж по наособ. Одушевљење са природом све је више и више обузимало, свака боја, звук, призор и глас налазили су одзива у њеној души, она их је жудно све пригрљавала, разликујући, одгонетавајући и осећајући их све као једну целину, као што и невежбано уво једног музичара при великим концертима разазнаје улогу сваког инструмента у оркестру и у исти мах прнма целокупни утисак. На дну те дивљине налазила се једна мала црква, која је гледала на море. Кад јој се приближила, Евадна је спазила да су врата на њој отворена и зауставила се да види шта се догађало у њој. Рана јутарња служба радних дана у велико је била почела у полутами, спазила је неколико мирних прилика, растурених по столицама. Неко је читао гласно и глас му је био необично пријатан и мелодичан. Она се није освртала на речи, али звук је одмах задобио. Учинило јој се као да је Божји мир позивао унутра и она се нечујно увуче у најближу столицу. На седишту крај себе наишла је на једну библију, отворила је насумце, и њене очи зауставиле су се на овим речима: Они који силазе у лађе и одлазе на морску пучину видели су Господња и Његова чудеса. Запљускивање малих таласа са обале, довикивање птица и њино цвркутање, трајно, непрекидно, неуморно, продирало је до Евадне и опет се губило; мирис цветића, које је она чврсто др-

234

Женски Покрет