Женски покрет

ексклузивно с погледом на интелектуалне и карактерне способности. На овај начин Helen Gardener добила је признање од људи и врховне државне управе. Ово је схваћено као потпуно признање феминистичкој борби за право учествовања жене у вођењу државних послова. Поред рада на просветном и политичком пољу Helen Gardener још у својој 18 години показује литерарне способности. Њене новеле биле су први будиоци женског достојанства. Доцније Helen Gardener појављује се као социјални критичар и пропагатор. Небројни су њени чланци по дневним листовима и часописима којима је стизала да свуд побије или исправља нетачна и предрасудна тврђења о жени и њеним способностима, као и да даје директиву и подстрек женским организацијама за истрајност. Она је била неуморни стваралац и плодан организатор. То су основне одлике њене личности. Како су у то доба разне ауторитативне изјаве о физичкој и менталној инфериорности жене највише ометале борбу за женска права, то се Helen Gardener даје свом снагом на проучавање односа мозга према сексу и после неколико годишње студије објављује своју научну расправу „ Sex in Brain“ (однос мозга према полу). У овом делу доказана је сва површност тврђења о инфериорности капаситета женског мозга према мушком на један тако убедљив начин, да је вековна предрасуда о одрицању једнаких способности женских и мушких мозгова ишчезла и за свагда избрисана из т. зв. „мушке аргументације". Пре но што је овај спис изашао на јавност Helen Gardener га је ставила под критику најпознатијих лекара, правника и социолога тога доба и пошто су њихове критике биле сасвим позитивне и у корист дела, он је објављен и убрзо преведен на девет културних језика. Право име Helen Gardener било је г-ђа Alice Day, али пошто је њен псеудоним „Helen Gardener“ под којим је објављивала сва своја дела и под којим је цитирана на зборовима и у штампи био толико популаран, то су је највише само под тим именом и знали и она гa је доцније и сама потпуно усвојила. Њена делатност трајала је пуних педесет година, и заиста она је могла мирно умрети пошто није остало ниједне недовршене ствари за коју се она заузимала и борила.. Вашингтон, 10. августа, 1925.

А. Леко Аџемовић.

7

Смрт једне велике феминисткиње

253