Женски покрет

Конгрес је отворила поздравним говором председница Народног Женског Савеза Сједињених Америчких Држава Од стране Владе Сједињених Држава конгрес је поздравио Министар Трговине Хувер, који је у своме говору рекао, да је овај покрет свесних жена, једна гаранција, да ћe моралне снаге света напредовати са општим развитком његових материјалних богатстава. Затим је председница, Леди Абердин, у своме говору истакла, шта је И. Ж. С,, каква је његова тежња, И. Ж. С. хоће да се у целом свету чује мишљење организованих жена о свима актуелним проблемима. Сретно решење тих проблема, ма колико они били разнолики, може се постићи само, на подлози једног јединог принципа, који је неминовно укорењен у срцима свију жена на принципу одржавања општег, сталног миpa. Вера, да je рат нужан, и сувише је још укорењена у свету, њу очвршћавају носиоци идеје за превласт силе и новца. Жене се томе морају одупрети, и својим уласком у јаван живот настојати, да се постигне љубав и слога међу вековно завађеним човечанством. Жена до данас није била одговорна за рат, али данас она се налази у парламентима највећих земаља, сутра ћe бити у свима парламентима, и биће одговорна за сутрашњи рат. Она ту одговорност на себе не сме примити, и мора радити да се очува мир. Тако је председница у своме поздравном говору истакла главну идеју, која је окупила жене са свих страна света, идеју која се као златна нит провлачи кроз цео рад конгреса, кроз сваку његову резолуцију. Жене као нoви фактори у стварању држава, после последњег светског рата, носиоци су нове ере у историји човечанства носиоци идеје општег мира. По свршеним поздравним говорима, пометута су имена свих оних жена, чија је смрт учинила осетан губитак у интернационалном раду женских организација. Међу њима је поменута и председница Н. Ж. С. С. X. С. пок. Даница Христић. Рад конгреса је текао у потпуном реду, било је често размимоилажења у гледиштима и дугих, плодних дискусија које су се увек завршавале победом најнапреднијих идеја. Највећу дискусију је изазвала резолуција комисије за мир, за коју се могло очекивати да ће бити најлакше примљена на овоме конгресу, чија је главна карактеристика била пацифизам. Резолуција, поднета конгресу, тражила је, да Народни Савези раде на одржавању општег мира. Као услов,

328

Женски Покрет

9. и 10,