Женски покрет

налази се у томе што су европске државе имале војни и полицијски карактер, а модерне државе имају јако изражен економан и социалан карактер. Европске државе имале су само један, негативан задатак, да одбране земљу од непријатеља и и да одрже ред у земљи, х т одерне државе имају један позитиван задатак да организују рад једног народа и да га доведу у склад са радом других народа. Наравно, да се у једној модерној држави политика не може више водити на исти начин, на ко и се водила у старим европским државама. У европском друштву у коме је сваки живео за себе, свака класа или сталеж имали своје засебне смерове и интересе, сваки свој рад сматрао као своју личну ствар у коју нико није имао права да се меша, вештина управљања државом или политика ограничавала се на то, да се никоме не да да се толико осили да би другима у раду сметао. Главно начело европске политике било је: одржавање равнотеже. Имајући и сувише посебне, врло често сасвим противне интересе интересима других класа или партија, европске партије нису могле очекивати, да ћe друге партије кад дођу на власт радити за њих. Ако су желеле да свој циљ остваре, морале су one саме бити на влади. Узети власт у своје руке, себе оснажити, противника уништити, била је прва тачка програма европских политичких партија. Нагли развитак индустриског рада донео је собом потребу заједничког рада, а с њиме и потребу стварања великих радних заједница. Велика подела рада, коју машински рад изискује, учинила је, да данас не само ни један појединац не представља сише никакву радну целину за себе, него чак ни поједине групе, нису више независне целине, него су само зависни делови већих група, од којих највећа треба цео свет да обухвата. Што се круг радне целине више шири; њени делови све сише осећају зависност и узајамност интереса а с њима и потребу једне централне власти, која би радове појединих група доводила у везу међу собом, њихове односе регулисала, њихов рад тако организовала, да они сви скупа чине једну органску целину. Та централна власт треба данас, да буде у рукама државе. И тако је држава добила нов задатак да организује рад једног народа. Организовати рад целине значи: концентрисати радну снагу једног друштва, око једног јединог циља рада, подесити радове појединих група према потребама општег циља, до-

296

Женски Покрет

9. и 1б