Женски покрет

има страшан задах. Испод кревета поређане су мешине са сиром остављеним за зиму. У откривеним чанцима усољен је кајмак, пун прашине и пепела. Одмах до кајмака гомила је осушеног лишћа спремљеног стоци за зиму. Даље поређани су уза зид дрвени сандуци са оделом, наћве за хлеб, полице са посуђем бакреним, некалаисаним. Затим кревети где спавају укућани. Све је у највећој нечистоћи. Нега детета и породиље иста је као и у Херцеговини. Домаћинство исто. Од свих крајева у Црној Гори куда смо прошли, Никшић је најнапреднији. Нарочито су жене вредне и желе да раде. Овде је био случај да се је цео учитељски колегијум врло интересовао за наш рад. Молили су нас да се што пре почну отварати домаћички курсеви у Црној Гори. Жалимо само што власти у појединим крајевима или нису разумеле важност наше акције, или нису могле утицати да посета буде већа, као што је био случај у Даниловграду. У срезу Подгоричком и Никшићском посета је била доста добра. После сваког предавања одушевљено се клицало Његовом Величанству Краљу. „Вала Богу кад се наше дијете сећа. Нека Њега, и цијели Његов Дом Бог поживи.“ Чланови Сеоских Течајева за Народно Просвећивање кренули су из Београда 4. јула, у Бањалуку су приспели 5. јула и одмах је направљен распоред предавања за срез бањалучки. 6., 7. и 8. јула одржана су предавања у селу Слатини, Увек је било присутно преко тридесет жена. Услед велике кише 9. јула није се могло заказано предавање одржати a 10. јула тако исто, јер је падао град у величини ораха да су га сељаци лопатама гртали. 11. јула прешла смо у село Пискавицу, које је највеће у срезу. Пискавица се дели на Горњу, Доњу и Средњу, обухвата 28 км. Предавања су држана 12., 13., 14. и 15. јула, Посета је била много већа него у Слатини. Једнога дана било је преко три стотине жена. 16. јула кренули смо за Приједор. 17., 18. и 19. јула било је предавање у селу Ракелићу. Посета је била врло добра. У вече давали смо биоскоп, којим су жене биле одушевљене.

9. и 10.

Управи Краљевог Фонда

351