Женски покрет
Увођење машинског рада у пољопривреди изазвало је стварање сеоског пролетариата. Сељаци, које је машина у раду заменила постали су на селу непотребни и неупотребљиви и били су принуђени да иду у варош да траже себи други посао. Конкуренција машине може се избећи само на два начина или да се машински рад сасвим укине, или да се учини са машином известан компромис. Укидањем машинског рада и враћањем ручном раду подигла би се истина цена ручног рада, али тиме се не би ни радницима, ни сељацима велика услуга учинила. Питање рада или трошења снаге, не састоји се у томе да се човек по што по то запосли, него да се сваком човеку пружи могућност, да ради онај рад на коме би он своје потребе трошења снаге најбоље могао задовољити. Природан рад човечији је: комбиновање, а комбиновање је свестан рад. Човек може дакле само у свесном раду своје потребе рада задовољити онако како њихова природа захтева. Укинути машински рад, значило би вратити опет сељака и радника оним ропским, тешким и досадним механичким радовима, направити од њега несвесног аутомата, укратити највећем делу становништва могућност да мисли и да ствара, да своје при родне потребе рада рационално задовољава, Машина чини и сувише велике услуге човеку да би ои имао интереса да њен рад укида. Место да га укида, много је боље да га задржи, али да његов однос према машини тако регулише, да од њеног рада има само користи, а никакве штете. То ће најбоље постићи ако између њега и машине изведе једну врсту поделе рада. Машина би радила. оне радове, које човек не може или му је тешко да их ради, а човек би радио оне радове, које машина не може да ради Тако би машина радила механичке радове, који не одговарају човечијој природи рада, а човек би радио свесне радове које машина није способна да уради, Човек би замишљао, комбиновао, организовао и управљао радом, а машина би израђивала и извршивала оно што је човек замислио. На тај начин би сваки имао своје тачно одређено поље рада. Радећи сваки други посао, развијајући се сваки у другом правцу, човек и машина не би више сметали једно другом, него би се својим радом допуњавали.
.1 и 2,
Морал сељачког покрета
9