Женски покрет

да се за дуго робовање одржала национална свест, вера и обичаји: ношња и вез и да се сачувала наша породица и задруга од туђинских насилних и политичких одрођивања. II. Са слободом домовине жена проширује своју делатност и изван породице. Удружује се ради своје добре околине, своје општине и оснива друштва са чисто хуманим циљевима, према локалној потреби. III. Са живљим саобраћајем и већом просвећености јављају се потребе за удруживањем жена на широј основи са замашнијим циљевима. Најпре су то социјална и патриотска а за тим професионална, просветна и међународна друштва. IV. Сва женска друштва су чланови једне моћне организације, Народног Женског Савеза.

Катарина Јовичић.

Женске одлике у мушкој држави и мушке одлике у женској држави.

I Принцип обрнутости у једнополној влади (Наставак) Види се да владајући пол, био човек или жена, није био никад убеђен у природну диспозицију другога пола на послушност, да би се задовољио глас природе. Стално је био у помоћ узиман закон као принудно средство, да би се оно изнудило што је природа занемарила. За чињеницу да је жена владала у Египту над човеком говори често то што се помињу жене као „владарке,“ као „господарице,“ у египатским текстовима. Људи ословљавају своју драгану у љубавним писмима као своју господарицу. У пословним писмима говори човек о својој жени као о владарки. Сад је од значаја то што пристрасни Египтолози, као Макс Милер и Ерман не могу да пређу преко ових израза а да интерпретацију не подведу под једно гледиште сокачког мишљења мушке државе. Макс Милер 1 ) пише да је такав назив жене потпуно неразумљив. Код Ермана и Клепса 2) се налази уз реч владарка један ножни знак, то значи „тражени израз за његову жену.“

1) Љубавна поезија старог Египта, 2 ) Из харигија краљевског музеја,

1. и 2

Женске одлике у му.пкој држави

19