Женски покрет
Како је стајало тада са моногамијом, види се из тога што се кћери египатских краљева нису никад удавале за стране кнежеве, упркос томе што су они често молили за ту част. Кажу да се ни оне саме нису хтеле излагати опасности да ступе у полигами брак. Наравно, у погледу овог обичаја допринела је и влада жене да се оне не удају ван земље. Рајценштајн истиче да се „у средњем царству јавља полигамија још сразмерно код средње класе" и за то наводи Ермана као сведока. Али Ерман пише изрично да случајеви стварне полиганије могу да важе само као изузеци. Оно мало случајева које наводи Ермаи, не могу да нас у том погледу довољно убеде. Н. пр. Ерман пише „Кад нам неки Аменемхеб на једном камену који је сачуван у берлинском музеју, јавља да се молио Богу у Храму Осирисовом, праћен од своје матере и седам сестара; — онда тих „седам сестара“ којима је благословен овај срећни, треба схватити као седам дама његовог харема. Овај пример показује јасно да и ово мало случајева о многоженству почивају на погрешном разумевању мушко државних испитивача. У Диодорово време могло је збиља имати таквих случајева, јер је Египат био дуже под утицајем мушко државне, грчке владе. Диодор нам изрично јавља да су тамо људи из нижих слојева смели имати више жена. Већ из ових речи излази да је многоженство у старом Египту строго кажњавано. Виши су кругови били скроз конзервативни, јер су победиоцу хтели најоштрије да нагласе да се они чврсто држе обичаја своје земље. Биће да је и Диодор мислио на двојни морал са већим сексуалним слободама човека, јер је и у Грчкој многима брак био једини брачни облик. Код примитивних народа са женском владом показује се тачно иста тенденција ка двојном моралу са једностраном дужности према брачној верности, која се тиче само човека. Жена је могла у сексуалном погледу живети по својој вољи. Код Маријана је била брачна неверност мужа строго кажњавана, чак кад иста није била доказана, него се у њу само сумњало. Жене дотичног места су кажњавале оптуженог мужа најсуровије. Ако пак жена буде неверна, није трпела ништа од свога мужа. Мајнер каже да је овде само жена уживала ту привилегију да прекрши брачну верност. У том погледу је верн описан породични живот Маријана.
26
Женски Покрет
1. и 2.