Женски покрет

Али често немарност долази на сцену. Теорија о најмањем напору допушта му, да огледа као драгоцене користи, које би могле бити, да се створи само осредњи предмет, али од брзе користи, чије особине битно домаће, била би сва награда, Овај нема потребе за инспирацијом, да изађе из свог делокруга. Он нема потребе за јаким одушевљењем, да ово испуни. Он ћe бити што и слични њему: смеса практична која се слабо разликује од оних његове врсте, чије ћe он имати и особине и мане. У осталом за вајара, који воли извежбаност, свако усавршавање било би профанисање. И из овога мермера, који би био слика бога или грациозне персонификације, он узима слабо оружје, које ћe помешано са другим сличним створити јаче јединство у маси без лепоте. Тако чине толики васпитачи, који пред скарадном душом, коју су навајали остају неодређени, свесни неки пут племените мисије, али најчешће побуђени, да иду за баналношћу. Они кажу не без разлога, да се ултра земаљске улоге тешко одржавају, у модерном животу. Затим, они сумњају у њихову сугестивну моћ. Да би створио светлу слику потребно је, да сам живи у апотеози. Савремени живот тешко се прилагођава савршености, која често остаје несхватљива, а загрева некипут душе, тако узвишене, које теже несхватљивости, створитељки усамљености. Некипут је тешко за васпитача, да тражи за душе, које ваја надмоћност, која премаша догађаје усред којих су оне позване да зраче. Иста је погрешка неразмишљати да се развију у младим главама племените идеје и ставити их у границе материјализма. Не значи учинити акт ефективне нежности, стављајући их у ред простих бића једино одређених, да се крећу усред слабих брига, празних одушевљења и брига лишених величине. Та погрешка је учињена кроз толике векове од већине вајара женских душа. Пред грамадом коју треба да дељу, мало њих изаберу форму која треба, да буде биће и према коме треба да се све окреће: радост, бол, симпатија, љубав, племените аспирације и грациозне жеље. Мало их знају, да поступају са душама унука повереним њиховој бризи, са душама правих жена т. ј. оних саветница оштроумних, помоћница оданих, утешитељки природних и при потреби бори-

1. и 2,

Права жена у сушременом друштву