Женски покрет
Машински рад донео је собом једну сасвим нову организацију рада. Стварање великих радних целина, увођење велике поделе рада, које је машински рад изискивао, чинили су да је свако друштво, које је машински рад усвојило добијало постепено карактер једне велике органске целине у којој сваки члан друштва, као орган целине има једну своју одређену функцију, којом потпуност целине ваља да одржи. То је учинило, да се дотадашњи појмови о друштву и индивидуи потпуно измене. Друштво није више било само један скуп, конгломерат индивидуа, него је постало једна органска целина. Индивидуа није више била једна независна целина, један свет за себе, него је постала само један део друштвене целине, један орган великог друштвеног организма. Тиме је и жена заузела један нов положај у друштву. Жена није више била само једна индивидуа него је постала члан друштва. Њен идеал није више био да само себе одржи и развије, него да друштву што више користи. Радећи за целину она је стекла право да тражи од друштва, да јој да могућност рада, да јој обезбеди опстанак и пружи све услове рада. Друштво са своје стране има сад интереса да помаже жене, што оне раде за њега и што представљају један велики део његове радне снаге. Женско питање, које се дотле сматрало као лично питање жена, постало је данас једно опште друштвено питање. Док су биле само индивидуе које хоће да живе само за себе, и човек и жена стајали су једно према другоме као два борца, који теже да се на штету један другог осиле. Као делови друштва, они су се изједначили у толико што ни човек од жене не може више да тражи, да она само за њега ради ни жена од човека да само за њу живи. Ни човек ни жена не раде више ни за себе, ни једно за друго, него за друштво. Имајући исти циљ рада они су постали другови и сарадници. У својој новој социјалној фази која још и данас траје феминизам је добио један нов задатак; да организује рад жена у друштву. Са социализмом у коме су најбоље била изражена начела машинског рада био је много измењен појам о друштву и индивидуи, али појам о раду остао је у својој суштини исти који је и за време индивидуализма био.
48
Женски Покрет
1. и 2,