Женски покрет
Права жена у савременом друштву. Вечити неспоразум.
Зар не значи избегавати истину одржавајући неспоразум због кога жена постаје ропкиња. Зашто не слушати оне, које желе да гa напусте? Зашто се бунити пре но што се одмери аргумент, који показује оно што постаје све лакше. да се зна ? Социјални организам, понавља се толико пута, не ради онако како би сви желели. Одакле долази та празнина? Који је мотив,, који изазива све oнe који оплакују ту празнину да одбију да је попуне? Како то може бити и ако се одавно дигла ларма, да се не нађе нико, ко би излечио једно стање ствари, о коме свако размишља? Можда би било лакше на ова разна питања дати општи одговор. Рђаво функционисање органа долази увек услед неког поремећаја у норми тј. у рациоиалном стању. Дакле ако организам друштвени има ману, то значи да не функционише нормално. Он се састоји из два елемента човека, жене Сваки од ових полова је од пре много векова у границама, које му одређују обичај, предрасуда, догме рђаво тумачене и сувише ситничарски схваћене. Последица тога је за све једна различна душа често противна, а некипут непријатељска. Из тог неспоразума произашле су препреке, које су се противиле прогресу. Дух, који се не обнавља је онај, који не знајући да позајми споља различне елементе, живи у себи и полако нестаје. Еманципација жене од пре кратког времена ослабила је камење, које се многобројно уздизало и скупљало око заробљеница сувише деспотске организације. Прогрес је учинио широке пукотине у овој тврђави, у којој их је навика задржала, а кроз пукотине које су створене увукло се резоновање и осећање истине. Бојажљиво примљени испочетка од заробљеница, чији се велики број бојао замке слободе, они су брзо проширили пролаз, а за њима су ушли жеља за правдом и тражење бољег стања. Пред новим хоризонтом, који јој је пружао широко поље мисли, жена је нашла савест и смисао свега. Она је увидела, да ако тражи своје ослобођење то значи задобити право, да врши своју дужност. Њено ново схватање живота, показало јој Је ништавност забрана, које су је учиниле готово увек бескорисном, изван свих виших покушаја и преданом готово.
3.
Нрава жсиа . у саиречсдом д »уштву
77