Женски покрет

U igri „Savez Omladine“, napisanoj 1868/69. god. izgovara Selma Bratsberg onu optužbu žene, koja čini u drami „ Dom Lutke“ (Nora) tragičan zaplet. Selma Bratsberg napada pogrešno vaspitanje žene : „Како sam bila željna kap Vasih briga! Ali, kad sam je atražila, bili ste me lakom šalom . Odbacili ste me kao lutku, igrali ste samnom kao što se s decom igra. A ja sam tako rado htela da veselo nosim velike terete, žudela sam za svim što vri, što uzdiže i uznosi. Sada sam dobra, s a da kad je Erih izgubio sve!“ Posledice, za koje žena nije kriva, ima da snosi ipak ona! U toj igri, koja ima tako zvani „dobar“ svršetak, Selma uzima na sebe krst, koji je stesao njen muž Ibzen nije došao do krajnjih konsekvenca, do kojih bi morala doći žena, koja neće da bude stvar, već hoće da bude čovek. Tab ode i u igri, napisanoj posle „Cezara i Galilejca“: „Stubovi Društva" (1877.) on nije još pokazao ženu, koja odlučno prekida s tradicionalnom sudbinom udate žene biti stvar. U igri „Stubovi Društva“ koja ima takođe pomirljiv kraj, daje Ibzen dva izvanredno lepa tipa nove žene: žena (Dina Torp), koja teži za ekonomskom nezavisnošću, da bi takođe postala i moralno slobodna, i žena (Lona Hesel), koja strasno, fanatično voli istinu i bori se protiv konvencionalnog, društvenog morala. Dina Torp kaže: „Da, hoću da postanem Vaša. Ali pre toga moram raditi, moram sama postati nešto kao i Vi. Ne želim da budem stvar, koja se prosto uzima.“ A Lona Hesel, taj bodri borac za istinu, na uzvik svoga zeta konzula Bernika koji je smatrao ženu za podčinjeno biće sve dotle, dok nije doživeo moralnu propast ovoga društva, i koji kad je osetio uzvišenost pravoga morala, uzvikuje: „Vi ste stubovi društva, " Lona Hesel odgovara; Ne, to je hroma mudrost! Duh istine i duh slobode to su stubovi društva.“ Zahtev morala, da se žena mora pokoriti ponižavajućoj ulozi, u kojoj se nalazi u današnjem braku, osnovanom na trulim konvencionalnim dogmama, naznačen je već u komadu „Savez Omladine“, a u drami „Dom Lutke“ (1879.) poznatoj takode pod imenom „Nora“, izveden je do zadnjih strašnih posledica. Tu pokazuje Ibzen kako se razvija žena od slabog stvorenja, sa kojom postupaju muškarci kao sa pticom u kavezu, do svesnog samostalnog čoveka, koji se bori sa ličnu odgovornost, koji brani svoje pravo čoveka iznad dužnosti supruge i matere. Nora falsifikuje na menici potpis svoga oca, iz jedne jedine želje da spase svoga muža. Kada je prevara otkrivena, otkriva se takođe i sav egoizam njenoga muža. U tome

66

Женски 1 1окрег

3