Женски покрет
оне организоване, морале би већ сада размишљати о значајној улози коју им будућност одређује. Већина наших женских друштава основана је приватном иницијативом, са програмима према локалној потреби а у доба када се је известан рад показао нарочито потребан. Најчешће су се ови послови прилагођавали једном крају, једном месту и развијали се према потребама које тамо владају. Наше жене из свију крајева домовине прихватају се јавних послова, потстрекнуте једино љубављу према народу, у жељи да му корисно послуже. Најчешће се ради, ограниченом снагом, недовољном спремом и оскудним средстивима, па ипак су савладане многобројне тешкоће и постигнути најлепши резултати. Осим овога, жене су почетком своје јавне акције учиниле и један други значајан и важан корак. Створиле су своје организације и то јаке многобројне организације, које су удружујући особе различитих положаја, културе и богаства, уништиле једну дубоко усађену предрасуду, да је жени довољна лична cpeћa и благостање, па да буде задовољна и безбрижна. Програм разних друштава упућује своје чланове у колективне послове, који их спајају једном мишљу и воде једном циљу. Самим тим свака чланица узима на себе један део опште бриге и старање за добро и напредак свога удружења. Није чудо што је многа од ових жена постала апостол свога друштва, и нашла cpeћe у раду и сазнању, да не живи само за себе. Досадашње деловање наших жена било је у малом опсегу, па ипак је оно створило чудна преокрет баш у њима самима. Могућношћу, да се загледа у море социјалних недаћа, развијао. се је oceћaj самилости и правичности. Женин дух се је окрепио, очеличио и отресао многих заблуда и обмана, тако да данашња наша модерна, радена жена нема никакве сличности са оном некадашњом беспосленом, слабом, нервозном, размаженом женом, пуном ћуди и фантазија. Данас је жена постала јача, боља, искуснија, реалнија и стога је њен видокруг знатно проширен. Прва етапа женина рада измакла је, а ми ћемо се ускоро наћи и на прагу друге. Нас више не може задовољити једино хумани рад жене који би се састојао у томе што би неком беднику уделили парче хлеба и осигурали му данашњи дан од глади. Од чланова женских организација време и цивилизација траже много више од милостиње. Они траже пуну
4
Улога наше жене у друштву и држа»и
119