Женски покрет

Познајем те од центра до периферије и видим једну мучну одлику која прати твој рад. Кад бих умела, кад бих могла да дам бар бледу слику оних напора које ти уложиш да одржиш чистоћу свога дома и очуваш здравље својих укућана. Видим те како се од сна отимаш да сачекаш воду која ће доћи кад? Некад у десет, једанаест, један сат, али ћe доћи и треба чекати. Устајеш да тресеш и бришеш. Бришеш све. Бришеш и писаћи сто свога господина мужа, и десет пута, али београдска прашина као да кроз зидове надире. Таквој господи ми поручујемо, да се писаћи сто и може избрисати, али плућа ни њихова, ни наша не може избрисати ниједна жена, па ни он господин чистунац. Заварана чистоћом у својој кући, спремаш се да узмеш за своје храну, која је подесна за ово топло време: зелену салату, сира, масла. И као опомена на твоју намеру, познати београдски ветар, пред твојим очима, запљусне таласом прашине зелене тезге на пијаци. Шта да учиниш да уништиш зло које си заједно са храном купила? Довијаш се свему: хлеб печеш на пламену, остало переш, переш и переш. Мало умирена, спремаш храну у собу за оставу. Та собица је у опште твоја незгода и брига Прозор њен гледа у двориште, у близини ђубришта. Ђубре недељу две, три, четири, кажу пет и шест недеља и месеца није изнесено. Трулење, смрад, комарци и муве, муве, познате, чувене и нигде невиђене београдске муве, све то има намеру да уђе кроз отворен прозор те собице, ни дању ни ноћу га не можеш отворити. И тако из дана у дан, под толиким трудом, са великим губитком времена и материалном штетом, стално под страхом и бригом, ти се бориш да даш нешто здраве хране и чистоће онима који то од тебе очекују. Како то што ти с толиким напорима постигнеш у својој кући, стоји према улици и целоме граду? Није ли улица и цела варош као хајка непријатеља на тебе и твоје које ти покушаваш да склониш у једном малом обезбеђеном кутлу? Не личи ли то на ноја кога гоне ловци и који мисли да је спасао свој живот ако је главу загњурио у песак?

172

Женски Гокрет

5