Женски покрет

pitanje. Pravednost nije u tome da sme žena raditi pod uslovima, koji fizički uništavaju nju i generaciju. Pravednost je u tome da zaštitimo nebroj žena, koje sad ne mogu zaštititi same sebe od zloupotreba, koje čini kapitalizam sa njihovom snagom. Najbolje poznato delo Ellen Кеу-jeve je „Stoleće deteta". U njemu je koncentrisala još jedanput sve svoje ideje o vaspitanju, omladini, ženi i majci, moralu i nemoralu, kulturi i nekulturi. Kao udari teškog čekića padaju njene iskrene reči na društvo, koje spokojno živi u tradicijonalnim lažima, koje zbog sitnih, sebičnih uživanja ubija novu generaciju, i koje ostaje glupo, jer se boji svetlosti spoznavanja. Ako izgledaju neki njeni zahtevi u toj knjizi kao utopija, ipak ju provejava tako silna vera istinitosti da ne može niko odoleti ubeđenju, da je jedini spas čovečanstva samo i samo u potpunom sprovodenju pravde, slobode i istine kroz ceo život pojedinaca kao i društva. Sve šta se skuplja u taboru reakcije, šovinizma i zatucanosti, navalilo je па nju, kad je izašlo njeno delo „О ljubavi i braku“. Taj svet znao je da je sad razgolićen do dna duše. Navalili su na njeno izlaganje morala, jer nije bila sagrađeno na konvencijonalnoj laži, nego izvire iz duboke i nepotvorjene istine. Ljubav i materinstvo kao izvor svega dobroga, lepoga i moralnoga, jesu jedina osnova braka, a brak ne sme da bude ni državna ni crkvena institucija, nego slobodna veza slobodnih bića. Od vremena, kako je Ellen Кеу, ne zazirajući od svih svojih protivnika, nepokolebljivo branila pravdu, istinu i slobodu, dobila je čvrstog saveznika omladinu. Skandinavska omladina, to jest generacija, koja gradi budućnost, primila je njene ideje i pomogla joj u borbi. Taj fakt je najsvetliji uspeh njenog rada i njenog života. Oni koji su čuli njena predavanja, kažu da je bila njena govorena reč još mnogo privlačnija i ubedljivija, nego što su njena napisana dela. Ellen Кеу bila je i formalno savršen govornik i to je sigurno pripomoglo da njeno subjektivno gledanje na raznovrsna pitanja nije izazvalo kod slušaoca toliko kriticizma kao što je to bilo s njenim revolucijonarnim idejama i knjigama. Ali bilo je i nešto drugo. Ellen Кеу bila je individualnost, istinski čovek, u kome nije bilo kompromisa među rečima i delima, kako je mislila tako je i radila i živela. I ta duboka, istinska iskrenost kao nerazdruživi deo njenog bića, njena hrabrost, sve to je sačinjavalo toliku draž, da je neodoljivo privlačila i pobedila. Ona je bila najvatreniji borac protiv kulture „pobeljenih grobova", protiv laži "

150

Женски Покрет

4