Женски покрет

Ograničenje poroda.

Ро svima kulturnim zemljama posle rata vrlo je ojačao pokret, kome je cilj da se sprovede u život eugenički principi o izboru dece, jer za ekonomski i kulturni napredak čovečanstva važnije је, po tvrđenju eugenika, da se obrati sva pažnja kvalitetu budućih generacija nego kvantiletu. U vezi s tim pokretom ide i pokret, koji traži reforme strogih odredaba kaznenih zaкоnа o odbacivanju ploda, koje su manje više jednake u svima državama sa izuzetkom Unije Sovjetskih Socijalističkih Republika. Traže se reforme, koje bi dale i tim zakonskim odredbama nešto od ovih težnja, koje struje u današnjem dobu i koje bi bile u skladu sa uslovima današnjeg života. Farisejstvo društva je da zakon osudi ženu, која bez najnužnijih sredstava za život, oslabljena od mnogih porođaja neće više da rađa a proslavlja smrt devet miliona najboljih ljudi, koje je progutao ratni moloh u svetskoj katastrofi: treba izmeniti naziranje o svetosti svakog života tako argumentiraju i propovedaju propagatori pokreta za reformu kaznenih odredaba za odbacivanje ploda. Njihov pokret je uspešan, širi se, neumorni su u propagandi, ustanovljavaju na ročite savetodavnice, gde lekari upućuju žene o upotrebi antikoncepcionelnih sredstava, predlažu parlamentima predloge i t. d. Propaganda i delatnost eugenika i onih, koji traže reformu kaznenih odredaba, ima da zabeleže baš ovih dana jedan veliki uspeh. Čehoslovačka je izradila projekat novog zakona u kome se nalaze odredbe po kojima ostaje odbacivanje ploda bez kazni u sledećim primerima (§ 168. srpskog kaznenog zakonika predviđa za trudnu ženu „која je spoljna ili unutrašnja sredstva upotrebljavala da svoj plod umori ili pobaci“ kaznu zatvora do 5 godina. Odredbe austrijskog kaznenog zakona, koje važe još za Slovenačku i Dalmaciju, strožije su. Za pokušano, a ne izvršeno pobacivanje, predviđa § 145. austriskog k. z. kaznu od 6 meseci

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

СВЕСКА 6. ЈУНИ ГОД. VII. (1926.)