Женски покрет

порава тачност ваших и наших погледа, али их нико и не прихвата. Ви сте ипак у бољем положају него ми. Вас нико не гони, а над нашом главом размахнута је полицијска песница. Говорити у овом времену психичког раслабљења и моралног обамрућа о давању права обесправљеном значи што и свирати у фрулу иза камилина репа, како вели једна арапска пословица. Али то ипак не треба да обеснажи мале групице будилаца народне свести. Нека се сеје семе, па ма цвеће поникло, „за далеко неко покољење.“ И ви у Женском Покрету и ми у Републиканској Странци треба да држимо високо своје буктиње. Оне су за сада мале, али их ветар не може ни повити ни угасити, него само јаче разбуктати... Ако се данас не износе разлози против изједначења људи и жена у свим правима, они су се некад износили. Има их више, али су сви слабе вредности и софистичке природе. Они јако подсећају на ону француску пословицу: кад мачка хоће да поједе своје маче, она каже: личи на миша! Најчешћи је разлог противника женских права: Жене су незреле за равноправност с људма. Исти се разлог употребљује и кад је реч о републици; Није Народ зрео за њу. Међутим, република је старији и простији облик владавине него монархија. Народи су живели срећно и имали државе и кад није било ни краљева, ни архијепископа, ни ђенерала ни министара! Монархије су постале силом а не по вољи народа и нестаће их, кад народ добије снагу да их замени републикама. Што се тиче ; зрелости жена несумњиво је да је то прост изговор. У нашем Уставу не постоји тај цензус. Један неписмен пастир и један највећи научник имају иста права. А у Француској госпође Кири и Марсел Тинеј немају права гласа, а има гa какав црнац из колонија или полуидиот из Оверња. Други је разлог: Жене не ратују. Али ни тога цензуса нема у Уставу. Не ратују ни калуђери, ни људи с физичким недостацима, ни старци, ни велика господа, ни лиферанти, али сви имају политичка права. А ратују активни официри и војници сталног кадра, али зато ипак немају ни активно ни пасивно право гласа. Трећи је разлог: Одваја се жена од породице. И то је софизам. Паметне жене увек ће имати времена и за породицу и за јаван рад, као што се то види из њихова рада у културним и хуманим друштвима. Али тај је разлог и лицемеран. Зар се држава збиља стара за

180

Женски Покрет

&