Женски покрет

Предата је такође и резолуција Г. Мин. Правде, у којој се тражило да се при комисијама за израду закона наименују жене, као саветодавни чланови. У потпуности се овде није успело, али се ипак постигао делимичан резултат: дат је одговор Н. Ж. С. да ћe му се сваки законски пројекат послати на расматрање, и да ћe се при дефинитивној изради закона водити рачуна о евентуалним жељама Н. Ж. С. На овај начин ће нам ипак бити омогућено да се на меродавном месту чује и наша реч, приликом овог најважнијег рада у нашој земљи. Наравно да Н. Ж. С. неће пропустити да уложи сав свој труд, и да употреби све начине да се задовоље захтеви организованих жена у нашој земљи, приликом доношења појединих закона. У овој години стојимо пред доношењем једног од веома важних закона, који нарочито мора интересовати жене то је закон о општинама. Од добре израде овога закона и од доброг вођења општинске политике, данас у многоме зависи нашим домаћицама миран и добар породични живот. Стога је Н. Ж. С. потпомогао акцију Женског Покрета у овом правцу, заинтересовао је сва Савезна друштва да приступе заједничкој манифестацији жена у овоме питању. Јавни збор, који је одржан у овоме циљу у Београду, отворила је и председавала му је председница Савеза. Збор је одлично успео, и неминовно је да ћe имати стварних резултата. Све што Управа мисли да Н. Ж. С. треба у овоме питању још да учини, изнеће се скупштини данас, у засебној тачки дневнога реда. У свима изузетно тешким моментима у нашој земљи, наше су жене увек обилно доприносиле побољшању моменталних великих тешкоћа нашега народа. Приликом последњих несрећа великих поплава, које су се у нашој земљи догодиле, Управа је преко новина замолила сва Савезна друштва, да се придруже раду Обласних Одбора Црвенога Крста, а материално и морално да олакшају беду пострадалих породица. И овога пута помоћ женских организација је била од велике користи, добровољно су прикупиле велике суме новаца, и организовале разне радове за помоћ пољопривредним породицама у разним крајевима. Председница Савеза је обишла најудаљенији крај, који је, може се рећи, највише страдао. Била је у Ругову код Пећи, где је било 50 жртава поплаве. Долазак председнице Савеза је најтоплије поздрављен, она је по повратку поднела опширан реферат о стању, које је тамо затекла, и предлоге шта се мора

9и 10

Извештај о раду Н. Ж. С. у 1925-26. г.

389