Женски покрет

da ima i svako naše udruženje po nekoju ili više članica, koje bi bile voljne da same prostudiraju razna pitanja, održe predavanja, a treće, mislim da bi bio vrlo lep zadatak N. Ž. S. da posreduje održavanju takvih predavanja u mestima, u kojima nema osobe koja bi predavanja mogla održati. Рrе svega bi morale žene same govoriti o tim stvarima po prethodnom upoznavanju sa materialom, i morale bi odbaciti onu bojažljivost, koja se kod njih primećuje kad je potrebno da govore pred mnogobrojnim forumom. Upozoravam i па to, da takva predavanja ne donose mnogo koristi, ako im ne sleduje opširan razgovor, diskusija, i treba da se slušaoci nateraju da pitaju, inače sve reći ostanu nesvarena hrana. Još nešto bi rado objasnila. Rekla sam ranije da spada i politika u one predmete, koji čine bazu prosvete. Ni iz daleka ne mislim na partisku politiku, nego na politiku u vezi sa principima etike i morala. Na politiku u tom smislu, u kome je shvata kulturan čovek, a ne partizan, to jest, da je politika samo sredstvo života svakoga naroda, koja dovodi ceo narod do sreće i blagostanja, a ne samo pojedince, ili izvesne grupe. III. Napomenula sam da najveći broj naših udruženja vrši humanitarni rad i u izveštajima to i naglašava skoro svako društvo. Hoću da i o tome takozvanom humanitarnom radu progovorim nekoliko reči. Naša udruženja ne vole da kažu za svoj rad da je socijalarr rad, boje se te reči, miriše im na nešto revolucionarno. Rukovodi ih uverenje da je humanost ono što je uzvišeno nad ljutim političkim borbama, da je nešto, što može da udružuje pripadnike različitih konfesija i različitog svetskog naziranja. I to je sve u istini humanost, ili upravo to bi moralo da bude. Humanost je onaj najviši ideal života, ona večita lepota, ona kojoj su težili najveći duhovi sviju doba. Ali i taj najuzvišeniji ideal izmenio se je u klasnoj borbi današnjeg doba, u borbi naroda protiv naroda, i postao fraza. Humanost, kao izraz dubokog religioznog osećaja, već odavno ne vlada ni pojedincima, ni narodima. Kada bi bila prava humanost zvezda vodilja čovečanstva da li bi bilo moguće ono, što smo doživeli ne samo u godinama 1914 —18, nego i ono što je sledovalo za tim godinama. Ljubav za bližnjeg, ta najviša evanđelska zapovest, sloboda, bratstvo, mir stvari, o kojima se toliko govori, to su finalne tačke našeg napretka i razvitka, koje će samo tek zajednički sačinjavati pravu humanost. I baš u izveštajima sam opazila

9 i 10

O radu u našim .društvima

395