Женски покрет

суза и ширења штедње најбоље утицати. Радничке школе треба такође оснивати по целој земљи и њихов рад помагати. То су школе које су у Србији дале нарочите резултате. Оне су све до после светскога рата, осниване заузимањем и трудом приватне иницијативе жена. А сада у њиховом одржавању и раду суделује делом и држава. У тим школама може се васпитно утицати на сузбијање луксуза и неразумног расипања. Јер код деце нема укорењених навика. Деца у главном раде онако, како их учимо, а кад једном омладина научи да не расипа новац, време и здравље, онда је учињен добар почетак. Луксуз, раскош и расипање можемо сузбити само тако, ако омладину оспособимо за разумније вођење живота и домаћинства, а поред тога привикнемо је, да од онога, чиме располаже, оставља по нешто за непредвиђене случајеве. Штедња треба да буде део васпитног програма, јер ми жене саме, ма колико напора уложиле, не можемо постићи осетне резултате. Расипање на сваком месту и углу шири своје мреже и ништи сав наш труд и муку. Штедњу треба увести као васпитно средство. Само удруженим силама и код куће и у школи и у друштву могло би се донекле ово зло сузбити. Штедња данас мора се разликовати од штедње некада, када се такође говорило да треба чувати беле паре за црне дане. Док је некада штедња значила умртвљавање уштеђевине, јер су новци завезивани у чворове, дотле данас уштеђевине морају бити активне и производне. Али зато уштеђевине морају бити осигуране јавним и строгим мерама, и то у толико пре и толико енергичније, у колико се наш народ треба тек да привикне на ту врсту народне економије. Баш у овом времену имамо слом неколико великих новчаних завода. У њима се налазе милиони уштеђевине нашега сиромашног света, који се већ био привикао на штедњу. Али слом тих банака, чије руковође остају без икаквих тежих законских одговорности, мора поразно да утиче не само на свет, који је претрпео штету, већ и на остале. Ко ће смети дати своју уштеђевину у новчане заводе, ако нема јемства да му је уштеђевина осигурана. Да би се дакле штедња са успехом могла развијати, мора држава појачати одговорност оних, којима се те уштеђевине предају у руке. И тек тада пропаганда за штедњу може имати успеха. Све ово показује колико је сваки друштвени рад повезан са многим околностима. С тога је неоправдано пребацивати жени и у њеноме луксузу тражити важне узроке невољама наше при-

404

Женски Покрет

9 и 10