Женски покрет

Ово излагање захтева од вас апсолутну објективност, ослобођење свију личних осећања симпатија или антипатија, које често могу да заслепљују наше суђење и да нас ометају у доношењу логичких закључака. Да бисмо заједнички могле продрети у дубине узрока и последица разних тешких и болних момената у животу наших јавних радница и женских организација, потребно је да будемо спојене духовним и идејним јединством, да ово питање не схватимо само као наше женско питање, већ као опште, важно психолошко питање, питање унутрашњег мира и задовољства многих људи. И зато ћемо покушати, да данас овде пречистимо извесне принципе и схватања, која наносе штете нашој општој ствари и која повлаче за собом све веће и теже поремећаје у нашем социјалном животу и раду. Прво ћу покушати да пред вас изнесем извесне дубоке карактеристичне моменте из живота и рада наше највише женске организације, Народног Женског Савеза, и зато вас молим да ми дозволите мало опширније излагање, како би се могле заједнички осврнути на недавну прошлост и подсетити се на оне тренутке, када сте нас на скупштини у Сарајеву почаствовале својим поверењем и избором. Да почнем питањем: Да ли се сећате, сестре, оног свечаног момента када нам је бирачки одбор саопштио резултате гласања којом смо великом већином изабране за чланове Управе Народног Женског Савеза? Да ли се сећате оних жалосних изјава којима су извесне особе протествовале против легалне победе једне неоспорне већине? Да ли се сећате оне претеће атмосфере у општинској сали у Сарајеву, која нас је испунила најмучнијим осећајима, а која је учинила да се пролију чисте и топле сузе једне од најблагороднијих, најотменијих и најумнијих жена, наше тадање председнице, госпође Делфе Иванић? Да ли се сећате оног узвика једне од наших јавних радница, бивше часнице Народног Женског Савеза, која је упутила новој управи оне нечувене и тешке речи; „мени чини част што нисам изабрана". Да ли је можда тиме хтела да нам каже, да ми које смо изабране немамо права да рефлектирамо ни на толико части колико је има та госпођа? Сећате ли се, сестре, да је наш први корак био давање оставке. Ми смо вам тада кроз уста наше председнице искрено признале, да се не осећамо ни довољно јаке, ни довољно способне за вођење једне закулисне, мрачне и нелегалне борбе, која нам се по свима симптомима још тада предочаваше. Ви нам нисте хтеле

418

Женски Покрет

9 и 10