Женски покрет
ручале у Женском Клубу; јуна месеца ученице гимназије из Лијевна Босна, са својим наставником су се такође храниле у Клубу, којом смо приликом нашим милим гостима приредиле једно мало интимно забавно вече. Увек у свакој прилици тежимо да омогућимо нашим чланицама да у просторијама Клуба имају своје састанке, договоре и забавне вечери. Како се рад Клуба веома успешно проширио, то смо осетиле потребу да добијемо веће просторије, и тако смо пре месец дана у нашем новом стану, пространом и бољем, у Кнез Мих. ул. 46., одакле желимо да одемо у свој сопствени дом. Овде морамо нарочиту благодарност изјавити г-ђи Бисенији Рерих, која је са много љубави, много пожртвовања цео свој рад посветила само подизању нашега Клуба. Свака наша домаћица, која oceћa сву тешкоћу вођења свога газдинства добро ћe схватити са коликим напором мора се борити она наша чланица, која је на себе драговољно примила целокупан рад над управљањем Клуба. У овоме послу у будуће г-ђу Рерих ћe моћно помоћи г-ђа Дедијер, и верујемо да ће наш Женски Клуб постати оно огњиште и онај дом, који смо од његовог првог оснивања желеле да остваримо.
Дара Мародић,
Секретар Женског Покрета
Извештај секције за народно просвећивање за 1926 год.
Поштована Скупштино, Још увек се осећа потреба да се брани рад Женскога Покрета на отварању домаћичких школа. Постоје два мишљења која су против овога рада: једно мишљење је оних, који уопште не верују жени, не верују у њен успешан рад у јавности који гледају у нашем одлажењу у села потребу за разонођењем мазних београдских дама; друго мишљење присталица Женскога Покрета, који сматрају да је рад на домаћичким курсевима само узалудно трошење снаге и скретање у страну од правога циља Женскога Покрета. Згодно ми је да вам овде изнесем мишљење једне особе, које сам баш пре неколико дана чула, и то мишљење особе, која
9 и 10
Извештај Женског Покрета за 1923 г,
435