Женски покрет

да се оне секције Савеза, које су практично изводиле неке социалне задатке, одвоје у засебно друштво. Њихово извођење специалних послова није спадало у делокруг Н. Ж. С., већ у делокруг засебног друштва. Савез се може прихватити специалних послова само у моментима, када се у друштву појаве нове потребе, у циљу да нове радове само организује, или нове идеје популарише. У обичном току рада Савез има да се посвети само великим организаторским плановима, и удруженим снагама свих женских организација да постане регулатор целокупне социалне акције женских удружења у нашој земљи. Оно што се од почетка осетило тешко и мучно у делатности Н. Ж. С., то је техничка организација његова. Од почетка се у овоме лутало. Увек су се тражили нови путеви, нов начин којим би се најлакше и најбоље стигло постављеноме циљу. Првобитна организација се осетила да је немогућа; Сарајевска Скупштина створила је нову, но довољно непростудирану, која није одговорила општим тежњама. Стога је последња Скупштина у Скопљу унела нове измене, са којима је највећи део друштава био задовољан. Данас нам је дужност да се позабавимо питањем, у колико је овај начин организације био повољан и у колико је одговорио општим очекивањима. Почетак рада једне пословне године сваке организације, мора бити студија скупштинских радова, у којима је изражена жеља друштвених чланова, које Управа има да среди, сконцентрише и унесе у склоп свога већ разгранатога рада. Управа Савеза је желела да у другој пословној години у свој правац рада унесе и све оне ниансе и детаље, које су изражене у жељама Савезних Удружења, и тиме рад Савеза доведе у потпун склад са тежњама својих друштава и потребама целокупног нашег народа. Како је највећа, а може се рећи готово и једина замерка у првој години рада Управе била та, што је организација Савеза после Сарајевске Скупштине била тако изведена, да је велики број друштава остао без директног учешћа у раду Управе у току године, то је према учињеној измени чл. 9. правила овај захтев друштава био задовољен. Ужа Управа је желела да у почетку рада другог годишњег периода омогући друштвима да даду своју исцрпну критику рада у прошлој години, и стога је на првој седници Ширег Одбора стављена дискусија о дотадањем раду Управе. Једногласно се констатовало, да су сва београдска

9 и 10

Извештај о раду Н. Ж. С. у 1925-26. г.

383