Женски покрет

лио, јер доказује да су жене у свима крајевима наше земље постале све сие и да xoћe заједнички са нама да сс боре. Организоване, свесне жене казале су своју реч, одважно, озбиљно и достојанствено. Пуне идеализма и искрених жеља да раде за добро свих, очекују од владе и парламента да уваже њихове захтеве. Резолуција, примљена на свима зборовима 9 октобра гласи: Жене сакупљене на збору, на дан 9 октобра, траже на основу чл. 70 Устава опште и једнако, активно и пасивно, право гласа за Народну Скупштину и за сва самоуправна тела. Осим балканских и романских држава све остале европске земље изједначиле су жене са мушкарцима у погледу политичких права, и у свима тим државама резултати женског учествовања у политичким животу одлични су. Последица политичког из једначења била је та да сe социална свест жене као грађанке високо подигла, јер се она осетила потпуно одговорном за добро народа и државе. У нашој земљи, у којој је на

свима пољима јавнога живота толико нужан интенсиван конструктиван рад, за који жена има неоспорно нарочите способности. сарадња великог дела нашега народа, који сачињавају жене, не само да је потребна, Beћ је неопходна, тим пре што се наша држава налази у стадију, у којем не сме да одбаци ни једног способног раденика. Наши политичари и државници увек представљају нашу земљу као демократску, а права начела демокрације траже неминовно једнакост свих грађана без разлике пола и класа. С тога и у име демократских начела, чији смо ми приврженици, захтевамо потпуно политичко изједначење са мушкарцима. У својим друштвима су развиле жене велику делатност на свима социалним пословима? Та делатност би била још много већа да је женама могуће да тај преко потребан рад систематски развију и спроводе уз сарадњу целога народа, државе и самоуправних тела. Тражимо од Народне Скупштине да у изборни закон унесе допуну, којом ћe дати и женама право гласа, опште и једнако; активно и пасивно!

Поздравни говор Председнице Нар. Жен. Савеза на Скупштини у Суботици.

Драге сестре Суботичанке, Из свију крајева наше миле отаџбине дошле су к вама ваше сестре да у вашем сестринском загрљају, после Београда, Загреба, Љубљане, Спл ита, Скопља, Сарајева и Бледа, манифестују идеју о духовном јединству свих жена наше троимене Краљевине. Ви које на северу тако дивно чувате нашу народну мисао, примиле сте нас у ваш сестрински загрљај на начин који је само вама својствен; награда нека вам буду лепи утисци, које he о вашем ненадмашном ro стољубљу понети својим крајевима наше делегаткиње. Госпође и Господо, Посета Леди Абердин и поверење опако једнодушно изјављено Управи Народног Женског Савеза прошле године на Бледу, били су наш подстрек и дали нам храбрости да прелазимо преко свих тешкоћа, које су нам стајале на путу, и да радимо на извођењу свога лепог и великог програма, чија је девиза: „Чините другима оно што желите да се вама чини.“ Скоро 40 година постоји Савез свих Женских Удружења на целоме свету, у који су ушле жене свих раса, свих религија, где Је свака ради ла за свој идеал и где је свака имала у свим приликама свога живота за циљ: практичну примену тога златног правила. Главни циљ Интернационалног Женског Савеза јесте: зближавање његових чланова, које доводи до узајамног споразумевања и поверења између свих жена, које раде за добро човечанства. Оне се скупљају и претресају питања, која се тичу појединаца, породице, друштва и државе, искључујући при том сва политичка и религијска питања, која би могла да до веду до несугласице 1899 г. Интернационални Савез једнодушно је усвојио принцип одржавања мира. Очевидна је истина да постепено остваривање мирољубивих идеја, које ћe донети безбројна добра народима, као и човечанству, треба да се запише у Hajeeћe заслугe жена. Нежније, човечније, разумевајући своју улогу која им је одређена у будућности, оне разумеју боље сићушност посебних интереса пред једним великим светским миром. Схватајући огромну вредност жена у овом питању, велики пријатељ и нашега народа Вилсон удостојио

је велике части делегате Интернационалног Женског Савеза примајући једино њих 1919 године свечано у потпуној седници. После апела упућеног женама целога света сви су се Народни Савези солидарисали у одлуци да заштите будуће генерације од страхота, које људски ум не може да замисли. И данас један од најглавнијих стубова Друштва Народа јесте Интернационални Женски Савез, који је у једном изванредном положају, јер може да развије идеју споразума измећу народа, утичући преко својих чланова на породице свију земаља. Инициативом Интернационалног Женског Савеза створена је у Друштву Народа и комисија за хигиену, кoja Је до сада дала сјајних резул тата. Сем тога, што је зближила научњаке целога света и тиме допринела својој главној идеји, она je успела да заустави и да ублажи многе тешке болести, које су сатирале човечанство. Преко својих комисија: за једнак морал и сузбијање трговине белим робљем, за законе и легалан положај жена, за право гласа, за штампу, за заштиту омладине, за васпитање, за заштиту исељеника и њихових породица и за држављанство удате жене, којима председавају највиши капацитети међу женама целога света, Интернационални Женски Савез за добио је у Свету углед раван највећим светским организацијама. С понoсoм можемо да споменемо, да Је Интернационални Женски Савез 36 година радио на принципу потпуног изједначења великог Савеза са малим, дајући им подједнак број гласова при решавању, када je Друштво Народа тај његов систем изједначења малих народа са великим усвојило. И наше жене осетивши потребу да се придржује тој великој акцији жена целога света, стварају у Србији Народни Женски Савез по угледу националних Савеза осталих држава, под првом председницом покојном Савком Суботић. После уједињења, плаћеног прескупим жртвама, ојачан је Народни Женски Савез Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца приступом осталих удружења из свих покрајина, под председништвом покојне Да нице Христић, која је чинила велике напоре за то. Прикупљање свих друштава српских, хрватских и словеначких у почетку није био лак посао. Тој нашој највећој организацији, коју смо же-

лели да чувамо и негујемо као најлепши цвет, који је поникао из крви каше браће и синова недостајало је нешто. Том лепом цвету недостајали су листићи, најјача хрватска и словеначка друштва, и ми смо сви то дубоко осећали. Сва савезна удружења чувала су тај цветак. Сестринском нежном руком, која је уливала поверења, ми смо га неговале. Нашом искреном душом ми смо му давали даха. И, најзад, сви његови листићи су се буј но развили, јер су нам у Савезу сва хрватска и словеначка друштва и данас се боје тога цвета сливају у најлепше хармоничне тонове, које оцртавају симболично израз наше народне мисли. И ми жене, будне чуварице наше државне снаге. видесмо у присаједињењу свих друштава пут ка нашем духовном уједињењу, који ћe донети срећнији живот нашој деци. Задахнуте идејом правде, правичности и несебичности, ми смо се, жене и мајке, из свих покрајима наше велике домовине сложиле и жртвујући посебне интересе општима показујемо пут нашој браћи и синовима. „У слози је спас,“ то су речи, које нам долазе из крви оних жртава, од који је последњи био покојни генерал Ковачевић, коме и са овога места кликнимо: -Слава му! Снага, слога толико је моћна да ће она угушити прасак свих паклених машина. Користећи се изванредним угледом, који је наш Народни Женски Савез задобио у иностранству, он га је употребио да 54 Национална Савеза обавести остраховитој погибији наших синова у нашој ослобођеној домовини, у којој је свака стопа и превише заливена крвљу. Чврсто држећи у рукама заставу Народног Женског Савеза на којој је записано: „Чините другоме оно што желите и вама да се чини“, преко свих тешкоћа, ми смо вам је из нели неокаљану и са нестрпљењем очекивали смо овај дан да вам је предамо. Морам да истакнем у целом овом периоду једнодушност Управе у свакој прилици за то у име своје у име потпредседнице г-ђе Миле Симић, коју је дуга болест омела да данас буде међу нама, у име целе Управе драгим потпредседницима г ђи Злати Ковачевић и г-ци Фрање Таучар, председници канцеларије сарајевске гђи Чубриловић, као и свима управним чланицама, изјављујем захвалност. Са дубоким жаљењем спомињем смрт управне чланице Јелене Охмучевић Бизаро, као и чланице првога Управног Одбора Зофке Кведер Деметровић Поздрављајући вас све, драге гоcпoђe делегати, које сте учиниле велике жртве остављајући своје домове и које се нисте застрашиле ни даљином ни тешкоћама на путу, ја вас позивам да са овога cкупa поздравимо Њено Величанство Краљицу Марију и изразимо нашу пoданичку оданост; да поздравимо пред седницу Интернациоиалног Женског Савеза Леди Абердин, која увек са највећим интересовањем прати рад нашег Савеза. У име свих делегата захваљујем Г.Г. Министрима Просвете и Трговине који су ценећи рад наших жена и бригу око васпитања деце на наш скуп послали своје изасланике. И, најзад, пошљимо наше сестринске поздраве нашим драгим сестрама у Истри, Горици, Корушкој, и Нотранској Долини, које се можда са сузом у оку сећају данашњег нашег састанка. Београд.

Лепосава Петковић.

Школско васпитање женске омладине 1)

1) Чланак г-ђе Живановић написан је пpe повлачење наредбе Мин. Просвете за редукцију гимназије у овој години. Због принципског погледа на женско средњошколско образовање, ми овај чланак доносимо у целости. Уредништво.

(Становиште „Женског Покрета" у Сарајеву поводом редукције средњих школа). Женски Покрет дубоко je заинтересован питањем васпитања подмлат-

ка, специално девојчица, јер му је „просвећивање жене“ једнако важна задаћа као и „заштита њених права“. То питање постаје актуелно, јер се у неке средње школе уводи numerus clausus (н. пр. у препарандије), неке примају само мушкарце (н. пр. средња техничка школа у Сарајеву), а неке се укидају. Поред теоријски обавезне основне наставе ми у Босни и Херцеговине и у Јужној Србији имамо 81% аналфабета, од тога ¾ жена. Кажемо теоријски обавезне наставе, јер видимо да је и по градовима, а по готово по селима баш тих најзаосталијих крајева у погледу писмености основна настава фактично необавезна за дјевојчице. Приватна инициатива за сузбијање аналфабетизма имала је мало добрих резултата. Чак и друштво »Просвјета», солидно организовано, реномирано и располажући са довољно средстава, после 25 година рада увиђа да се „аналфабетизам" у народу не може искоренити течајевима за неписмене. Сав овај покрет преставља Једну пролазну фазу у борби против неписмености, он је само да тако кажемо, прва помоћ. Аналфабетизма у народу може једино сузбити и коначно уништити основна школа„. (Алманах 25 год. рада Просвјете, стр. 77). Средња настава, која располаже гимназијама, препарандијама и веома малим бројем стручних, занатских и пољопривредних школа, данас полази са становишта да се средњешколско образовање мора дати само онима, који ћe са том спремом зарађивати, то је чиновницима. Апсолутно се не може оправдати становиште да је ради „хиперпродукције интелигенције" потребно тако енергично ограничавати број средњих школа. Ниједна културна држава не може озбиљно говорити о хиперпродукцији интелигенције (ако се под тим изразом не разумевају опет само чиновници) — а најмање ми, који имамо 81% аналфабета — а трпимо у нашем јавном животу највише од стварног незнања и душевне примитивносги. Ко може људима да пружи знање него школа? Па ако ми заиста трпимо од такве недовољне спреме, а на жалост не може бити сумње у то како можемо поднијети без протеста решење финансијског закона, чл. 138 за год. 1927-28, према којем у цијелој држави сме да буде 80 пуних гимназија, а преосталих 36 имају се свести на ненотпуне четвероразредне гимназије. Без обзира на пријашње одобрење Министарства Просвјете сад се на тај начин укидају вишеразредне гимназије у местима, гдe је гимназијска зг рада тек свршена (Чачак) Нећемо улазити у детаље, какву ћe економску штету ово наређење донети родитељима, који су, децу већ сместили по гимназијама, које треба сад да се укину, него прелазимо на други интересантни пасус објашњења г. министра Просвете, где се каже: »Сваки oнaj који буде пледирао да извјесне гимназије остану, тај нека нађе компензацију, Koja би гимназија требала да буде укинута место ње. Само се такви предлози могу узети у обзир и дискутовати, јер се број од 80 не сме прећи « Не знам ко би код нас могао тврдити да је ма гдје средња школа непотребна Изгледа да ћe се дозволити да и у овом питању одлучују партијски интереси без обзира на стварне потребе народа. Да су стварне потребе народа у опште игнорисане при доношењу овог решења видимо по томе, што је сасвим произвољно донесена одлука: 80 великих, 36 четвороразредних гимназија без обзира на просветно стањеи просветну потребу народа. И ако ми потпуно признајемо и оправдавамо разлоге државне штедње, мислимо да ипак штедња не може бити једини мотив при одређивању броја гимназија, поготово кад се на место њих не стављају народу на расположење друге можда савременије и практичније школе: трговачке, занатске, пољопривредне и т. д. Па чак кад би и тих довољно било, да ли се сме ограничити тежња људи за чисто хума

Страна 2.

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«

Број 18.