Женски покрет

Интернационална Алианса постоји, тако да ћe победа једних жена оснажити све нас. У Берлину 1929 године бацићемо поглед иа четвртину столећа нашега рада. Моја жеља за 1928 годину јесте да свако друштво члан Алиансе може да дода још један лавор у венац својих успеха.

Маргарита Корбет Ашби".

О борби полова.

Привлачна снага јавних университетских предавања је у малаксавању, те ју је име господина професора Дворниковића освежило, јер он овде има једну хетерогену али бројну публику слушалаца. која га се сећа са ранијих његових гостовања. За шест сати његових објављених предавања, он је се дотакао једне велике скале предмета. Проблема пoдељених у наслове и поднаслове, тешких колико и интересантних, од којих би сваки посебни поднасловчић могао бити предмет једне опсежне студије, или бар једног посебног предавања. Господин Дворниковић говори сигурно, јасно, изграђено и синтетично. Он говори непосредно појединцу, и saio у пркос све огромне грађе сатеране у један час, његова предавања остављају утисак једног сигурног прелета изнад ствари, једног јасног погледа ла проблем из тичије перспективе. »Борба полова« је предмет који лежи колико на домену оних који „отворено пате", толико и на домену оних који „тајно пате" како го сподин Дворниковић дели ho патња ма људе и жене те су препуне галерије и велика дворана биле тихе од очекивања Предавач је своје слушаоце као мајстор-пилот пренео преко овог океанског проблема, дотичући се овда-онда у лету крилима пучине, али несамерљиве дубине односа Човека и Жене морале су остати неузнемирене. Од једнога се часа није могло више ни очекивати па ма и у вези са именом господина Дворниковића - до једно зналачко прелиставање древне, никад дописане књиге »Човек и Жена«. Суштина предавања је: полазак од чињенице да се »борба полова у данашњем друштву и животу све више намеће као један важан социолошки проблем", даље постав љање диагнозе тој бољци психоаналитичким путем, и на крају налажење излаза и лека психолошком сондом. Искуством видимо да та борба полова диференцирањем данашњег живота води у трагику, доводи до катастрофа. Сад узроци? По предавачу прво судари чији је узрок у самој љубави (ма да он избегава ту реч, јер је разгажена и ка баретизирана, Јер се у западној Е вропи третира са фриволним смешком), у којој се no Ничеу крије мржња (der Grund einer jeden Liebe liegt ein Todeshass). Ето већ првог острва на које се вредело спустити и задржати. Да ли је та Љубав-Мржња физиолошка или психолошка; да ли јој је порекло у •Свести слабијег у теснац притешњеног, или је то кохезија и адхезија атома двају полова, који се привлаче јер се узајамно допуњују и волећи у томе волењу можда само сами себе а мрзећи се реципрочно? Да ли је та мржња на дну можда само револт иидивидуе упрегнуте у циљеве врсте; да ли је, колика и каква по стојала у разна доба и под разним околностима; и да ли би и каква постојала под променом тих околности? Други узрок сударима је у сличностима оба пола, то јест у томе што Је са обе стране развијен полни егоизам. »Човек би хтео да сеје на што широј њиви, а да буде уједно и искључиви господар". »Бит пак жене је материнство, и она зато жели да осваја«. Као илустрацију, докле иде та жеља жене да осваја, предавач наводи сцену из Ричарда III, у којој Леди Ана опрашта убици убиство које је учинио њене лепоте ради. Тако експир женомрзац над же омрсцима

И ако су они код човека можда јачи, бруталније спровођени и нескривени и жена има своје полигамне инстинкте, и опа тежи да се полно афирмира макар и индирект но, и у њеном притешњеном положају »сексуалног робства она налази одушке »вентиле«, а то су по предавачу мода, модерне игре и кокетерија. Ако се ти вентили затворе, долази до експлозије, или како кон ферансијср буквално вели: »Ако мужеви те вентиле сувише трагично схвате брак постаје окречени гроб« »По Фрајдовој психоанализи човек је граћен из танког горњег слоја свести, доле је пак фундус, несвесни понор, где се врше креативни про цеси и одакле улазе на површину у свест“. »Та подсвест das Unterbewustsen“ која доле ради, то је сексус са свима својим инстинктима и облицима. Жену нарочито покреће та подсвест, али доцније се једва и познаје то сексуално порекло.“ И сада долази оно што је важно, а то је притисак изазван тиме што је тој подсвести која је код жене нарочито јако развијена, онемогућено да се изживи у свим својим облицима. Тај притисак је изазван друштвом, али жена ипак успева да развија своју макар и индиректну полну агресивност. Специфична одлика те подсвести код жене је Јединство психо лошког и физиолошког. »Жена то двоје по правилу не може да одвоји. То је монизам, док је код мушкарца дуализам, отуда су код жене извесне ствари немогуће, које су могуће код мушкараца (идеална љубав са једном женом и одлажење у јавне куће исто добно.)" и та 6и разлика била трећи узрок сударима измећу полова. Четврти узрок тој борби, крјој предавач за будућност прориче стра шне видове и сразмере — јесте фикс идеја о инфериорности жене, као и супериорни став мушкарца, који настојава да истодобно буде и господар и слободан, да буде привилегисани пол. Госпонин Дворниковић на овом месту одлучно вели, и увек после подвлачи да хетерогеност није инфериорност. Он шта више храбро са наше катедре на Балкану тврди да жена није ни роб, ни цвет, ни лутка, ни објект, већ човек, створење са једном фином, изниансираном душом. »И ако жена не мисли Аристотеловом логиком, она има другу логику осећања, она има Један инстинктивни орган, интуицију«. »Постоји један подсвесни рад психа измећу човека и човека, жена ту погађа све ниансе, особито ако је мушкарац не само љубавник, већ и противник”. Жена погађа оно, до чега мушкарац тек заобилазним путем долази. И ако не путем дедукције, жена путем њених, специфичних јакости долази до пpaвилног решења.« Дуж ове паралеле: хеторогеност инфериорност господин Дворниковић је се дотакао оног што је битно извукавши на површину најкрупнију разлику измећу човека и жене, уједно и највећу снагу женину а то je оно што он назива »Једним инстинктивним органом“ који код жене замењује Аристотелову логику, 'а који бисмо ми можда боље назвали једном множином финих, хиперсенсибалних, невидљивих пипака којима се она даје на ствар, и којима она ствари више oceћa него схвата. Схватање интелекта, разчлањавање, логичко објашњење долази код жене затим, на друго место. На првом месту она ствари осети. Поглавље хетерогеност инфериорност такође је толико обимно и важно, важно као полазна тачка и потка за сав данас тако акутни проблем женине равноправности за све толико нападане и брањене идеје феминизма. С тога је штета што оно само за себе није представљало наслов једног посебног предавања у серији господина Двор никовића. Такоће 'би морало бити од прворазредног интереса једна психоанализа жене од стране господина Двор никовића, који одбацује хипотезу жене сфинге, и верује у могућност науке (упоредним путем противстављајући психу човека) „оне науке ко

ja je разоткрила психологија мрава и пчеле", да разоткрије и тајанствени мрак над оним »дубоким фундусом подсвесног, одлучујућег фактора женине психе.« У самом почетку предавач цитира Кантово „Das Weib verat sei Gecheimniss nicht“. A на који начин би она то и могла? Није томе можда толико узрок она примарна битна стидљивост жене (предавач је разликује од оне друге секундарне налепљене) којим се она брани од агресивности мужјака, што она неће да му развуче завесу пред оним подсвесним, дубоким, пресудним, жена то не може јер нема могућности да кроз филтар мушке логике пропусти субстанцију њене психе. (И сам предавач наводи карактеристични детаљ да је за жену два плус два = свећа! а не четири). Даље, у своме предавању конферансиер наводи по њему мање талентирану но искрену данску списатељку Карин Михаелис. Сећајући се једне кратке наше студије о делима и женама данске списатељке („Мисао«, 1 април 1927) наво димо овде као доказ за предње поставке, можда најбитнију, вероватно централну смисао свег њеног искуства следећу реченицу. »Смејали смо се заједно и плакали смо, препирали и волели се до крви, али се ипак никада, никада нисмо могли разумети!“ Ово је из њеног дела »Нада сву памет« у коме ауторка пружа све услове и омогућава све олакшице, па ипак и ту човек ни до смрти не разуме и не зна шта је било у његовој жени. И ако је тај мотив кога Немци зову „die universtandene Frau“ већ постао скоро баналан клише и служи скоро за подсмех целом роду жена, ипак је ок једна истина, једна истина коју нико не може заобићи који узме да решава једначину чему је јавна жена плус или минус човек? На и та до невероватне храбрости искрена данска жена категорички тврди да не постоји човек који ма и једну жену »познаје«. »Људи«, каже она, »исто толико познају од жене као и пчеле што разликују цвет по врсти и количини сласти меда што гa извуку из њих«. И ова апсолутна немогућност не разумевања и ако је предавач не наводи, била би вероватно у реду можда пети од вечитих узрока сукобима у борби полова. Понављамо да би било од изванредног интереса чути научника Дворниковића како нам научним методама, или апаратима, или неким есперантом извлачи и тумачи тамну субстанцу женине, подсвести. Да ли то можда не би боље пошло за руком уметнику Дворниковићу, са једном више но просечном дозом интуиције коју он, по свем његовом познавању жене судећи, поседује? Пошто нам је предавач изнео узроке борбе полова, која сњ прво јавља као неко играње шаха, преговарање, поравнање, теоретско размимоилажење док на краjу прелази у отворену борбу, долази логички закључак а то је: Патња и то патња тежа на страни жена, јер мушкарац ако трпи он трпи јавно, док жена трпи тајно, скривено, на свој нарочити начин „жена трпи у сваком случају „Варају се они који мисле да она створењца са кратком сукњом и натученим шеширом немају психе »не пате“. „То не пати Лутка, то пати половина Човечанства на један скривени начин«. На крају господин Дворниковић предлаже диагностичко захватање у тај проблем бола „у то болно по гдавље ,живота“. "Мушкарац мора напустити преду беђење о својој супериорности и инфериорности жене. Треба одбацити све балканско и узети жену као човека“. Београд

Анка Гођевац.

Nova ženska profesionalna organizacija.

27. novembra 1927. 1. je bil ustanovni občni zbor „Organizacije absolventk šole za sestre v Zavodu za sociaлno-higiensko zaščito dece v Ljubljani". Sedež organizacije je v Ljubljani. Njen namen je, da združuje vse absolventke te šole in tvori trajno vez med njimi; da se zavzema za vse stanovske interese in skrbi zlasti za razširjenje strokovne izobrazbe sester v šoli in po diplomiranju; da jim daje nasvete, vzpodbudo in dejansko pomoč; da svetuje in pomaga članicam v vprašanjih in težkočah, ki nastajajo v zvezi z njihovim poklicnim delovanjem; da goji čim tesnejše stike s sestrami ia organizacijami drugih sesterskih šol v Jugoslaviji in da zbira prispevke za se- * sterski fond. Ta organizacija je prva te vrste v Јugoslaviji. Za boljše razumevanje važnosti te organizacije in profesije, kijo ona zastopa, je potrebno da pogledamo malo v najbližje preteklost. Pred svetovno vojno ni hilo pri nas v Sloveniji niti sester za delo па polju zaščite dece, niti dečjih negovalk пе tem sorodnih profesionalnih bolničark. Negq bolnikov, какоr skoro tudi vsa socialna zaščita dece, kolikor je obstojala, je bila v rokah redovnic. Ni čudno. Slovenija је bila odvisna od zahtev, ki jih je stavil Dunaj in hraniti se je smela le z drobtinami, ki so padale z gospodove mize. To se pozna tudi v izberi poklicev našega ženstva. Nega bolnikov se je smatrala le za karitativno delo, katerega naj opravlja redovnica-usmiljena sestra, kvečjemu še kakšna vdova, dobra ženičica, ali nesrečna žena, ki se je sploh odrekla vsemu drugemu življenju. Splpšno so smatrali, da mladi, sveži, zdravi in srečni ženi in materi ni treba znati, kako se negujejo oboleli rodbinski člani, ne kako se neguje zdravega otroka. Mislili so, da zadosiuje za vsakdanje potrebe zdravi instinkt žene. Tako je bilo še do nedavna pri nas. Kako visoko stoji v tem pogledu ženstvo na severu, kako daleč pred nami sta Amerika in Angleška, o kateri pravi gospa dr. Šimečeva, da je tam nega bolnih dovršena znanost! Včasih so velike nesreče povod k temeljitim reformam raznih naprav in tako je ravno vojna prinesla izpremembo v tem pogledu. Že med balkansko vojno so spoznali avstrijski merodajni krogi, da je osoblje po, bolnišnicah nedovoljno strokovno izobraženo. Zato је bila ustanovIjena па Dunaju državna šola za bolničarke. Tudi v Ljublani so se pripravljali na ustanovitev take šole, ali izbruh svetovne уојпе je prekinil vsako sisfemat sko delo na tem polju. Za delo v vojnih bolnicah s se vršili kratkotrajni tečaji, ki hiso odgovarjali faktičnim potrebam. Ali vojna ni uničevala samo življenja na fronti, nego je segala v vsej grozoti daIje, globoko v zaledje. Umrljivost prebivalstva је silno narastla, odpornost napram nalezijivim boleznim je padla, tuberkuloza se je grozovjto razširjala, deca -naraščaj in bodočnost naroda je slabela in propadala. Kako temu ođpomoči? Žena kot najbolj prizad ta, a tudi kot praktična poznavalka potreb širokih slojev ljudstva, se je takraf dvignila in pomagala, da zajezi nesrečo. V to svrho so se ustanavljala razna skrbstva in zaščite: za invaljde, tuberkolozne, deco, razni dispanzerji in posavetovalnice. Sestre bolničarke je bilo treba primerno izobraziti in usposobiti za higiensko delo, ,a poleg tega tudi za socialno delo. Šolam za negovanje bolnih so se dodajali posebni tečaji in ustanavljale, so se tudi samostojne šole. Drugod so se strnili društva, privatnik in država v krepko samopopmoč. V Sloveniji nismo imeli ničesar, s čemer bi mogli započeti ono volikopotezno delo, kakršnega je tako nujno. zahtevala doba med vojno, in ро vojna doba. Tako je prišel konec vojne in ustanpvitev nove države, Jugoslavije. In z delom se je začelo. Pri Narodni vladi v LjubIjani je bil ustanovljen -ođelek- za socialno politiko z odsekom za zaščito dece, ki je poleg drugega ustanovil prve tri posvetovalnice za matere in dojenčke. Pričelo se ješiriti zanimanje za socialno in zdravstveno zaščito dece in slovenska ženska društva so pokazala mnogo smisla za to delo. Nekatera slovenska ženska

Bpoi 1 и 2

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«

Страна 3

Једна молба и опомена; Администрација моли и опомиње све прет платнике: јављајте тачну адресу, пишите читко, рекламирајте се на број који не добијете одмах, 1-6 дана 'после l-ог и 15-ог, платите дуг, шаљите нову претплату, вратите одмах први број ако га не желите примити!Само онај који ово испуни, има права да се жали на нетачност и неуредност администрације.