Женски покрет

Женски народни посланици у Пољској.

На последњим изборима у Пољској изабрано је неколико женских народних посланика и то на листама разних странака, јер су жене подељене на све странке као и људи. Број женских народних посланика сраз мерно је мали, јер жене учествују у парламентарном животу тек после рата и због тога нису још могле да дођу до примерног утицаја у старим политичким странкама. Сем тога жене су прошле сразмерно. слабо, јер су се много заузимале за странке такозване парламентарне деснице, које су на изборима рђаво прошле и због тога узалудно су потрошиле много од своје агитационе снаге. Али, у пркос томе имаће известан број својих представника. Са такозване државне листе на којој кандидују поједине странке само своје најугледније прваке, прошле су три жене и то: Марија Јаворовска са листе бр. 1 (владин блок маршала Пилсудског) по занимању управитељица учитељске школе у Варшави, Габријела Балицка, учитељица, са листе бр. 24. (народни демократи) и Рудницка - Лешјак Милена Наталија, наставница учитељске школе, Украјинка са листе народних мањина. Исто тако је са окружних изборних листа прошло неколико жена. У сенат је изабрана из Варшаве г-ђа Софија Дашинска - Голинска, једна од најпознатијих стручњака из народне економије у Пољској и врло напредна жена социалистичког мишљења. Изабрана је на владиној листи.

О спречавању рађања.

Наш Женски Покрет да би постигао жељени циљ неопходно је потребно, да поред интелектуалних сарадница чује мишљење и нас жена из провинције које су у најтешњој вези са масама. Да тако мислим, дало ми је повода читајући веома објективан чланак под горњим насловом од цењене г-ђе професорке Др. Божене Дежелић. Без икаквог рефлекса на какво потценивање њеног моралног схватања, молим да цењени наш орган нотира и наше мишљење. Дакле, ствар је у следећем: Госпођа Др. Хаплец по мом схватању није на погрешном путу. Ја тако не само мислим, већ сам и убеђена, посматрајући свакодневни живот у својој околини и својој доста великој фамилији. А да су моји опажаји на здравом темељу ево разлога; Данас школе, касарне, интернати и све јавне зграде подижу се тако, да се према кубатури и квадратури одређује број обитавалаца у истим и свако превишно претрпавање шкодљиво је и хигиенски и морално. Ово сам исто запазила и код великих задружних кућа, које када се природе и размноже приликом свог делења у оскудици за довољну површину земљишта, и ако најближи сродници као суседи постају најогорченији непријатељи. Овај разлог је меродаван и природан и за народности и државе. Мислим да нећу погрешити, кад примера ради наведем суседну нам Италију, где се г. Мусолини не устручава јавно рећи: »Италија је пренасељена и ако ма на којој страни не добије одушке, мора експлодирати, а то Италија дозволити не сме.« Значи да она жели и даље нагло повећавати број свога становништва, па мато било и на штету другога, често и самих суседа. Она ће то и учинити, ма то било и средством каквог крволочног рата, под изговором да мора. Е па лепо: да ли је целисходније упутити у ужасну смрт милионе већ зрелих љјуди, потребних породици и држави, ради империалистичког проширења једне државе, која достиже максимум прираштаја становништва или је паметније помоћу медицине нешкодљивим путем ограничити тај сувишни прираштај нације. Не само код нас, већ у целом свету доказано

је, да се више деце рађа код сиромашног становништва, него код добро ситуираног света. А зашто? Ево разлога. Богатији свет има разонођења у свима могућим правцима, а сиротиња је напуштена сама себи, непросвећена те стога и без могућности да процени домашај свих својих акција. Сматрам да ћ е бити безуспешни сви покушаји у корист разоружања и мира, као и целокупан рад Друштва Народа, док се не нађе модус, да се мирним путем све државе и народи обавежу, да не могу претенди рати на проширење својих територија на штету својих суседа. Стога би било потребно, да се путем социално-хигиенских и других установа ограничава прираштај популације према могућностима и приликама земље. Најзад, ово се већ и чини, само што је интелигенцији и богатом сталежу то могуће без велике опасности, а сиротиња да би се ослободила прекомерних порођаја употребљава ужасна средства, где 80% - главом. Можете мислити да ове редове пи ше каква комунисткиња, боемка или жена, која је пропатила због порода, но верујте да није ни једно ни друго ни треће, век једино што се слажем са мишљењем г-ђе Хланец, јер јој ј е оправдано. Обреновац

Спаса А. Марковића.

Против трговине белим робљем.

Из Женеве јављају да је 17 марта закључила свој рад комисија против трговине белим робљем, која постоји у Друштву Народа. Комисија је израдила извештај за Савет Друштва Народа, у коме се нарочито наглашава да врло велики број држава није још ратификовао интернационалну конвенцију против трговине белим робљем. Даље је комисија препоручила Савету да позове у све органе Друштва Народа, који се баве социалним питањима морала, много више жена, него што је био то до сада случај. Комисија је закључила изме - ћу осталог и то да се продужи стручно испитивање о проституцији на да леком Истоку. За тај посао недостају сада још финансијска средства, али комисија их очекује из Америке. На идућем састанку комисије расправљаће се о нацрту конвенције за репатриацију напуштених жена и напуштене деце и о нацрту за про стовољан или присилан повратак проститутка у домовину.

У јубилејној години - за децу.

Наравно опет у - Чехословачкој, јер код нас немамо времена да бисмо се бавили таквом „багателом“ као што су деца. Чешка Штедионица у Прагу одлучила је да у прославу десетогодишњице Чехословачке републике подари свакоме детету, рођеном у години 1928 књижицу за штедњу са улогом од 100 круна. Та одлука односи се на децу рођену у Прагу и у свима местима, где има штедионица своје филиале, то јест још у четири већа места Чехословачке. Те књижице за штедњу израђене су у нарочитој опреми, примерној јубилејној години. Чешка Штедионица ће тиме постићи две ствари: да деца имају успомену на знамениту годину њиховог роћења, и да пробуди код њих смисао за штедњу.

Жене у дипломатској служби.

Удружење женских правника бележи један леп успех у Паризу. Скоро основано друштво успело је својом интервенцијом извојевати декрет за дозволу полагања испита за ступање жене у дипломатску службу, под истим условима, који важе и за мушкарце. По постојећим законима у Француској, само мушкарци могу бити у дипломатској служби у иностранству као консули, амбасадери и т. д. и стога ће се жене морати

за сада задовољити службом у централи Министарства. Али Удружење женских правника у Паризу каже да оне не мисле да застану на томе. Историја је доказала да жена има способности за дипломатску вештину, и ако не по службеној дужности непосредно, посредно је познато да су жене имале веома лепе и важне мисије. Седамдесетих година, у немачкофранцуском рату, употребиле су жене своју малу уметност за дипломатске услуге. Танане чипке, као скромни украс на простој хаљини, тумачиле су путем »својих мотива«, важну по руку онима, који су то очима читали, док се водио индиферентан разговор. Књегиња Ливен супруга руског посланика у Енглеској, заступала је интересе своје земље са великом ин телигенцијом и енергијом. На двору Наполеона III играла је исту улогу књегиња Гливецкој. O књегињи Метерних се може исто рећи. Ко је слушао њена предавања у корист хуманих друштава, имао је сјајан доказ о томе, каквог су духа и интелигенције суверени, а то је била велика особина једне жене, која иначе, може се рећи, да је била најружнија жена на континенту. Жене које данас траже да се баве овим радом, сасвим су другојаче. Оне хоће да раде за светски мир. Занимљиво је да ова тежња жена није мушкарцима ни мало сентиментална. Многе су државе дале приступ женама у дипломатску службу. Читале смо много о г-ђи Колонтај, посланику Совјетске Русије, која је сада у Мексику. Њена нова књига јасно говори о њеном раду и циљевима. У Америци наилазимо на жене у дипломатској служби. Мађарска има једну жену секретара посланства у Паризу. Кина је послала једну жену адвоката, у једној важној мисији у Европу. Гертуда Бел, некрунисана краљица Месопотамије, која је недавно умрла, стекла је велике заслуге на истоку, радећи у корист Енглеске, њу сматрају за највећи дипломатски таленат. Аустрија прима и жене за слуша-

Ј. Познанова.

Жене и дипломација.

0 овој веома интересантној и актуелној теми одржао јс предавање господин Др. Ст. Ћирковић, 20 пр. м. у Женском Клубу у корист Удру жења Университетски Образованих Жена. У уводу свога предавања говорио је о утиску, који је добио прате-ћи рад последњег Конгреса Интер националне Алиансе за Женско Право Гласа одржаног у Паризу прошле године. Конгрес је јасно показао колико је јак и озбиљан феминистички покрет у свету. Као једно међу актуелним питањима на конгресу је расправљано и о уласку жена у оне струке, које су још њима неприступачне, а као једна од главних, готово } г свима земљама, са малим изузетком, остала је неприступачна женама и дипломатска служба. Конгрес је истакао погребу да се ради на томе, да се и последње препреке у изједначењу права ступања жене у све струке, најенергичнијим мерама отклоне. Као пријатељ феминистичког покрета, г. Ћирковић, и сам се одајући дипломатској кариери, заинтересовао се овим питањем, и дао је једну веома добру конференцију са интересантним податцима у корист жене. У своме предавању г. Ћирковњћ прво се осврће на постојеће законе у нашој земљи, констатујући да ни један закон ни пропис не спречавају ступање жене у дипломатску службу. Што се тиче њене способности за овај посао, предавач сматра да јој се то не може оспорити и износи неке примере из историје, веома интересантне, који су чак били непознати и великом броју наших феминисткиња, а у којима се јасно оцртава успех жена у дипломатској мисији, која им је била поверена. Многи су такође примери, који показују колике услуге непосредно или посредно, чине жене у спољној политици сво-

јих држава. Сматрајући за нарочито интересантан овај део предавања, постараћемо се да га у оригиналу дамо нашим читаоцима. Затим се предавач осврће на све примедбе, које стављају противници. у погледу ступања жена у дипломатску службу. Веома вешто и убедљиво их све побија доказујући да се све особине, које се код жена истичу као сметње за вршење дипломатске службе, могу исто тако рећи и за мушкарце. Као озбиљна препрека предавачу се чини да је једино брак, али с обзиром да је она код многих жена уклоњена, не би се могла сматрати као непребродива, и према томе није то разлог за ометање ступања жена у дипломатску службу уопште. Има већ доста држава, које у својој дипломатској служби имају и жене: Совјетска Русија има жену посланика на страни г-ђу Колонтај, мећу млађим дипломатима налазе се жене у дипломатској служби Мађарске, Америке, Норвешке и још неких земаља, а новом уредбом дозвољено је и Францускињама ступити у дипломатску службу. Лига Народа, та модерна институција, коју можемо сматрати као неку врсту интернационалног министарства спољних послова, у својим статутима изрично предвиђа да су сви положаји доступни како мушкарцима. тако и женама. Велики број жена данас ради у Лиги Народа, па чак и мећу шефовима секција налазе се и жене. При скупштинама Лиге Народа све више и више жена има као чланова делегација или као експерата. На крају предавач изражава веру, да ћемо скоро и код нас забележити ступање жена у дипломатску службу, пошто закони не чине препреку, а чак и мећу неким министрима наилазимо на присталице овога питања. Удружење Университетски Образо ваних Жена ће сигурно уложити свој ауторитет и труд да својим члановима извојује и ову победу. На крају је предавач био топло поздрављен.

Интернационална изложба "Pre ss a " у Келну. Жена и штампа.

У мају т. г. отвориће се у Келну интернационална изложба новина, на којој ће бити и нарочито оделење за женске новине. У организацији тога оделења учествује комисија за штампу Интернационалног Женског Савеза. Првобитно је приређивачки одбор изложбе метнуо женске листове омладинске, недељне и - шаљиве! Наравно да је то изазвало отпор жена и оне су се побринуле да добију достојно место на изложби. Тако се основало одељење »Жена и штампа«, које -ће бити .веома лепо организовано и имаће интернационалан карактер. Одељење „Жена и штампа« састоји се из два дела: 1. општи део и 2. специални део. Општи део обухвата једно велико историјско оделење, које се групише око истакнутих женских личности појединих доба и показује развитак женске штампе од првих, много пута анонимних чланака по различитим новинама и часописима, до диференциације женске штампе. Поред тога има општи део још ове групе: 1. Општи женски часописи, часописи женскога покрета и прилози дневних новина за жене. 2. Религиозни женски листови. 3. Женски листови за домаћинство. 4. Женски уметнички и културни листови. 5. Ритмика и спорт. 6. Социални и женски листови.

Број 7

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«

Страна 3