Женски покрет

Испиту је присуствовао велики број грађана, изасланице готово свих женских друштава у Скопљу, преставници Обласног Одбора. Београдски Женски Покрет је послао своје изасланице на ове испите, међу којима и г ђа Лепосава Петковић, почасна председница Женскога Покрета, која је испитима председавала и при отварању дивним говором истакла потребу домаћичких школа, и похвалила грађане Тетова и Скопља, који су схватили и помогли извођење овако корисног рада Женскога Покрета. Испит у домаћичкој школи у Белом Потоку одржан је 4 јануара 1929 године у присуству представника Женског Покрета, Централног Хиг. Завода и Обласног Одбора Београдске Области. Течај је изведен сарадњом ових фактора, који су уложили труд, да се течај одржи поред свих препрека. У селу се наиме јавиле тешкоће услед неразумевања и слабе помоћи од стране самих мештана. Недовољно упућени родитељи су се нерадо одазивали позиву и своје девојке нису уписивали. Они, који су уписали, нису редовно слали. Појава, која се oceћa код сваке нове акције, а овде још појачана. Она доказује, колико је тежак и напоран посао око просвећивања наше жене. Испит је пак показао, колико је то благодаран посао. Јер, и поред неуредног долажења и поред пасивности села, испиту је приступило 10 ученица, које су нам изгледале управо препорођене, познајући их на почетку течаја. Одговарале су трезвено, њихово држање показивало је извесну умешност а опхођење је одавало знаке, који су јасно говорили, да су ученице прошле једну добру практичну школу. Родитељи су били задовољни и осуђивали су нехат и неразумевање села. Отвориле су им сe очи и данас се у Белом Потоку сигурно говори друкче о значењу и важности домаћичких школа. А то је велики успех, можда и већи него школовање и васпитање десет ученица. У сваком случају са успехом можемо бити задовољни, ако не по квантитету, а оно по квалитету. Домаћичка школа у Рипњу завршила је свој рад 3 овог месеца. На течају је било осамнаест младих сељанчица, које су поред хигиене и домаћинства свршиле и аналфабетски курс, јер их је више од половине било неписмених. Испиту су присуствовали од стране београдског обласног одбора г. Д-р Димитријевић, Д-р Иванић од стране Централног Хигиенског Завода и од Београдског Женског Покрета г-ђа Ивановић, учитељица. Са задовољством поздравили су успех ове школе и користан рад на селу у овом правцу, истичући жељу, да ученице ово своје стечено знање и практично примене у својим домовима. Родитељи ученица, који су такође присуствовали испиту, били су задовољни успехом своје деце, нарочито мајке, које су школу и за време рада врло често посећивале. Школу су материално помагали Београдски Обласни Одбор и Централни Хигиенски Завод, а водиле су је наставнице Женског Покрета г-ђица Којовић и г-ђица Протић, којима треба захвалити на оваквом успеху и раду, а тако исто и г-ђици учитељици рипањске основне школе, која је децу учила писмености.

А.

Писма једне мајке

IV Данас у целом свету, хвала Богу у извесној мери и у нашој земљи, констатује се да је морталитет одојчади и деце у опште у сталном опадању. Тај успех може се у главном приписати модерној превентивној медицини, побољшању хигиенских услова, а нарочито рационалнијој нези мале деце и одојчади. Школске поликлинике помажу родитељима да своју децу лече на време, и на тај начин спасавају их од многих разних хроничних обољевања. Без разлике да ли је родитељ имућан или не, оптерећен пословима или спречен из ма ког било разлога да својој деци поклони потребну пажњу,

деца подлежу редовном лекарском прегледу. Родитељи су тачно обавештени и поучени. Ту је учињена расподела посла и одговорности. Преглед школске деце ушао је у редовни програм, он се данас врши, тако рећи, аутоматски. Инициатива није остављена родитељима. Од њих се само тражи нешто кооперације, док код сасвим мале деце и инициатива и одговорност и сва брига око детета остављена је мајци. Истина је да она данас са мало напора може доћи до добрих и корисних савета. Постоје првокласно написане књиге за младе и неискусне мајке, велики број дневних листова доносе редовно чланке посвећене нези одојчета, затим имамо диспансере, саветовалишта, нарочите курсеве све са истим циљем: помоћи матерама да подигну што здравију и способнију генерацију. Али упознавање са тим „помоћницима“ матера представља известан напор, захтева извесне жртве. Само пo цену једног апсолутно систематског рада могу се постићи резултати које нам обећава савремена медицина. Такав рад безусловно тражи једну велику и херојску истрајност. Таква истрајност јесте жртва која се данас тражи од матера да је приме свесно и весела лица. Данашње мајке имају несумњиво много тежи задатак и играју једну много важнију улогу но матере ранијих генерација. Пре извесног броја година мање се знало, мање се тражило али се зато много више патило. Некад су деца јела исто што и одрасли, или управо што дохвате. „Покварило ми дете стомак“ била је тако рећи узречица. Данас се то већ много ређе чује, а и кад се деси таква једна неправилност, свесна мати зва да је то зло које се могло спречити, управо које се мора спречити. Уредно хранити децу, на време их успављивати, спремати им храну која he им највише користити, склањати их од свега што им може да нашкоди, све то изискује низ безбројних жртава и једно велико самопрегоревање. И то не сме само бити гест или добро расположење једног дана или свега једне недеље, то је посао на крме има да истрајеш месецима, годинама, ако желиш да својој деци даш јак и чврст темељ. Истрај и буди уверена да he твој данашњи труд у своје време бити многоструко награђен. Твоја А.

Кризе...

Криза свуда... у привреди, саобраћају и криза у нашем листу „Женском Покрету"! Скоро у сваком броју нашега листа жали се уредништво на потешкоће овога нашега јединога, чисто феминистичког листа. Једини је у томе правцу, али ипак има сваки број своју кризу, из које мора да га извуче ова или она идеалисткиња. Зашто то? Јер немамо у целој Југославији толики број свесних жена да би без и једне друге жртве редовно платиле само претплату за лист, који заступа њине и само њине интересе. Кад би редовно слале претплату, не би било кризе за сваки број, не би требало апеловати на идеализам појединих, и уредници и сарадници не би требало да раде џабе. Шта нам кажу та факта? Само то да је и наше интелектуално женство несвесно, политички незрело и за све што га се тиче (осим тоалета) пасивно. Кад ћe се наше жене подићи из летаргије за своја права, за своје интересе? Да ли се можда плаши због досадашњих неуспеха? Наша жена је показала за време рата своју енергију, жилавост и способност. У своме дому, својој кући подупире три ћошке и ко сме тврдити да их не би држала и у држави, ако би била позвана да сарађује код решавања државних и политичких питања? За та права мора се борити. Погледајмо на пр. само на Холандску, где жена има сва права. Ова држава, која је једна између најмањих у Европи, а има богате колоније, жени је веома наклоњена. На престолу има краљицу, која влада самостално. Жене имају једнака права као што их имају мушкарци и многа заступништва на страни поверена су женама. Такозвана „висока политика"

у Холандској иде добрим делом и кроз руке жена. И ипак је та држава међу најнапреднијим и најбогатијим у Европи. Сигурно је да би се жене показале у свакој држави тако способне као што се показују у Холандији само да имају прилику за рад. Да, и код нас. Погледајмо само наше државнике од уједињења на овамо. Међусобно се грде за партију, за боље место, а за добробит, процват и консолидацију државе не раде. Због тога имамо дезолатне прилике и неизлечиву кризу. Државна кола су тако дубоко у блату да их није могуће извући и требало би јаке, гвоздене руке да одкида блато да би кола пошла. Обрачунати би требало са разним вођама и новинарима да не би више тровали народ и да не би сејали мржње међу наша три братска племена. Док се наше вође бију, псују, сеју мржњу и убијају се, наши пакосни суседи се смеју и чекају згодне прилике. Где су показали наши политичари досада своју државничку зрелост? Да ли би можда жене слабије водиле државничке послове, него што су их водили наши мушкарци? Ако је истина да жене немају једнако високу интелигенцију као што мисле да је имају мушкарци, оне имају здраву памет, која им не би дала да воде несолидну политику. И исто онако као што помаже жена код куће мужу својим свестраним радом, исто тако би помагала код уређења наших тако нездравих државних прилика својом вредношћу и својом здравом памећу. Али, као што сам већ казала наше жене се премало брину за јавни живот и преслабо потпомажу оне жене, које се боре за наша права. Мушкарци нам сами неће никад дати ништа, ако се не боримо саме. Ту је борба умеснија него игде, јер не смемо бити индифирентне наспрам тога како се води и управља држава. Тангиране смо при томе саме и наше породице, а пре свега наши синови, с којима се сме располагати код сваког конфликта. Због тога имамо потпуно право да дигнемо наш глас и да кажемо: Довољно је било препирке и неплодних странкарских борби; треба нам рада, лека и то брзо док не буде доцкан. А југословенске жене морају активно учествовати у борби, коју бије за нас „Женски Покрет“ да нам сине дан кад ћемо и ми сарађивати у државним пословима. Љубљана

Марица Бартолова

Уметнички Павиљон „Цвијете Зузорић"

23 децембра било је свечано отварање Уметничког Павиљона у Београду. У присуству многобројних званица освећење зграде извршио је Патријарх уз чинодејствовање епископа Иренеја и „Обилића". Министар Просвете г. М. Грол одржао је говор о важности Павиљона одајући пуно признање жени. Госте је као домаћица поздравила председница г-ђа Олга Станојевић износећи исто риат дома. У вече је био први музички концерат, на коме су учествовали чланови београдске филхармоније, оперски хор и солисти г-ђа К. Роговска, г.г. Холуб, Печл, Христић и Матачић. Овим вечером са пуним материалним успехом „Цвијета Зузорић" је отпочела свој изврстан програм. 30 децембра свечано је отворена прва изложба „Јесењег Салона" београдских сликара и вајара. Изложбу је отворио г. Вељко Петровић, књижевник. Између 60 уметника, који су на овој изложби заступљени, има приличан број женских имена. Ту су г-ђе Бета Вукановић и Ана Маринковић, Милица Чађевић и Мара Јелесић, Јелисавета Петровић и Зора Петровић, Милица Бешевић, Радмила Ђорђевић, Милка Живановић и Марија Ненадић, Милена Павловић (Ваrilli), Станка Радонић-Лучев. Све су сликарке. Њихов рад се видно истакао. Штета је само што наше уметнице нису заступљене у већем броју. Нема ни једне скулпторке. Али, овај почетак Удружења „Цвијете Зузорић" значи више него сјајну активност жене.

Конкурс Удружења Университетски Образованих Жена

Удружење У. 0. Ж., као члан Интернационалне Федерације Университетски Образованих Жена, добило је од своје централе у Лондону извештај да је расписан конкурс за додељивање стипендије, у коме могу учествовати университетски образоване жене целога света, па према томе и наше. 1) Интернационална Федерација У. О. Ж. расписује конкурс за стипендију од 250 фунти стерлинга годишње (око 68.000 дин.). Изабрана кандидаткиња може да настави своје студије у ма којој земљи ван своје отаџбине. Студије могу долазити у област књижевности, историје, археологије, философије и теологије. Пријаве се могу поднети најдаље до 15 фебруара, а резултат избора биће објављен до 15 јуна 1929. Кандидаткиње не смеју бити старије од 30 година. 2) Француско У. У. О. Ж. додељује стипендију од 2000 франц. франака за краће бављење у Француској ради попуне већ започетих научних студија, као на пример, ради консултације специалних књига у библиотекама, похађања лабораторија или научних институција, или ради неког феријалног курса. Кандидаткиње морају поднети пријаве најдаље до 1 марта 1929, а одлука о избору биће објављена у току маја месеца. Пријаве прима и даје сва обавештења председница У. У. О. Ж., Паулина Лебл-Албала, Београд, Високог Стевана 6, телефон број 15-60.

Рад словеначких женских друштава

27. XII. 1928. Годишња скупштина „Друштва словеначких учитељица". На скупштини је одржала председница Алиансе Женских Покрета Алојзија Штебијева предавање о „Важности женских стручних организација“. 27. XII. 1928. „Женски Покрет“ у Љубљани одржао јавно предавање на коме је предавала Алојзија Штебијева о „Тежњама данашње жене“. 28. ХП. 1928. У радиу Љубљана одржала је Алојзија Штебијева предавање о „Тежњама данашње жене“. 28. XII. 1928. Коло Југословенских Сестара у Љубљани приредило је „Божићницу“ за сиромашну децу.

Белешке

Вече Удружења Университетски Образованих Жена. Са изобилним и добро комбинованим програмом приређено је 27 децембра на Народном Университету вече Удружења У.О.Ж. Вече је отворила председница г-ђа Паулина Лебл-Албала, а затим је г-ђа Мага Магазиновић живим и пластичним примерима говорила о лепоти женског тела, г-ца Аница Ђукић читала пет својих песама, г-ђа Јелена Големовић-Минић, архитекта, говорила је о Будућности дома (в. фељтон), г-ца Десанка Максимовић је читала пет својих песама, и, најзад, г-ђа Лебл-Албала је предавала о Јовану Дучићу као путописцу. Са великим успехом завршен је овај препуни програм једног високо интелектуалног вечера.

Књижевност

Нове Књиге. Уредништво нашега листа примило је ове нове књиге: Мићун М. Павићевић Црногорци у причама и анегдотама. Предговор написао Т. Ђукић. Издање књижаре С. Б. Цвијановића, Београд 1928, цена 20. дин. Горски Вијенац Петра Петровића Његоша, девето издање с коментаром М. Решетара, издање С. Б. Цвијановића, Београд 1928, цена 25 дин. Све ове књиге препоручујемо.

Скупљпјте претплптнике зо лист!

Страна 6

ШТАМПАРИЈА „ТУЦОВИЋ- МАКЕНЗЊЕВА УЛИЦА БРОЈ 3. БЕОГРАД. ТЕЛЕФОН BhOJ 11-42 И 47-35.

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ-

Број 1 и 2