Женски покрет

омладину и за ону, која чека да се изпразни шегртско место. Стога би требало забранити упослеље стручно нешколованих малолетника за безпрофесионалне раденике, такозване помоћне раденике. Васпитање за позив је једино на тај начин могуће, ако је будући позив центар целокупне наставе, а то се може постићи само у нарочитим школама за спремање за позив. Тај принцип је већ спроведен у стручним школама за неке занате, а у Америци, нарочито у држави Wisconsin, постоје праве, узорне школе за позиве. Директор статистичког државног уреда у Берлину, Dr. Platzer, дао је ово мишљење: Не треба се бојати да би у будућности недостајало радне снаге. Послератне прилике, нарочито опадање порођаја, измениле су знатно пирамиду становништва, тако да одрасли сачињавају много већи проценат радних елемената, а број омладине зреле за ступање у занат и индустрију ћe за неколико година опасти, и продужење школске обавезе би тај број још смањио. Прилив омладине у занате и индустрију изравнаће се донекле тим што ће број запослених жена порасти и што ћe број омладине са села, која ћe ступати у занате и индустрију бити , већи. Тиме ћe пољопривреда изгубити знатан број радне снаге, а жене ћe бити у њој још више запослене него што је то већ до сада случај. Професор Едуард Спрангер био је следећег мишљења: Продужење школске обавезе може се спроводити само ако се темељно реформише целокупна основна настава у томе смислу да та настава добије најужу везу са реалним животом. И ако се школска обавеза продужи, нека се само на тај начин продужи да је последња година посвећена сва практичном раду. Француска секција Удружења се такође бавила тим питањем на више седница и нарочито је занимљиво мишљење, које је дао Алберт Томас, директор Интернационалног бироа рада и председник француског Друштва за социалну реформу. Он је изјавио: Њега нарочито радује што је дошао предлог да се дискутује о томе проблему са немачке стране, јер је познато да је баш у Немачкој школство на завидној висини. У Француској постоји школска обавеза до 13 године, али на рад се примају и деца са 12 година, ако поднесу прописне школске сведоџбе. У нај већем броју држава Немачка, Аргентина, Белгија, Данска, Енглеска, Ирска, Италија, Чехословачка, Јапан је законита старост за пријем деце у рад 14 година. У некојим земљама Канада, Сједињене државе америчке — важи 15 година. Три интернационалне конвенције одређују старосно доба са 14 година. Вашингтонску конвенцију из године 1919, која одређује најниже доба за примање деце у привредни рад од 14 година, ратификовало је до сада 15 држава, међу којима је много индустријских земаља као што су Белгија, Велика Британија, Швајцарска, Чехословачка; само Француска до сада није учинила никаквих корака у томе правцу. Највећа запрека, што Француска још није ратификовала ове конвенције је у томе, што би морала због тога изменити свој закон о основној школи, јер би иначе настала празнина једне године између свршетка школе и почетка ступања на рад. Важност продужења школске наставе је већ дуго теоријски призната. Потешкоће, које се појављују за практично извршење, нису непобедиве, нарочито, што ни послодавци нису противни тој реформи. Продужење школске наставе још за једну годину не би у Француској оптеретило буџет, јер је сенату својој анкети из године 1921 већ констатовао да се знатно смањио број школских обвезника услед опадања попорођаја за време рата. Због тога би требало само мали број нових ученичких снага, и то нарочито само за велике вароши. Друго финансиско питање је питање породичних додатака. Пошто деца не би зарађивала, погоршао би се материални

положај многих породица. Због тога би морала држава и општине давати материалну помоћ породицама. Финансијски ефекат тих помоћи би требало прво спремити. Продужење школске обавезе у пољопривреди не би било тако једноставно. Можда би се то продужење у пољопривреди регулисало на тај начин да се дозвољава деци за извесне, пољске радове одсуство, а изгубљено време надокнадило би се после 14 године. Жалосне последице сувише раног завршетка школовања се показују у великом броју аналфабета. Народни посланик Бертод реферисао је о. резултату једне анкете на којој су учествовали представници министарства просвете, народ. здравља, представници велике индустрије, радништва и земљорадника. Сви ти представници су се изјаснили да треба у Француској продужити школску обавезу од 13 до 14 година, а да се после основне шклоле продужи са школовањем за позив. Да садашња школска обавеза до 13 године није довољна, показује нарочито ужасно велики број аналфабета у француској војсци. Велику потешкоћy за спровођење продужене школске обавезе види Бертод исто тако као Томас у томе да би многе породице због отпадања дечје зараде материално трпеле. Али, дечји рад је потребно свакојако редуцирати на минимум и увести породичне додатке. Зарада деце од 12 l3 године је у пољопривреди месечно 100 —150 франака и храна, у рудницима зараде 12 годишња деца по 14 франака дневно. Анкета је констатовала да је тешња веза међу добром дечјом зарадом и рађањем. У угљеним рудницима, где је зарада деце нарочито добра, су порођаји 150% ве ћ и него у другим дистриктима. Представници велике индустрије су се изјаснили за продужење школске обавезе из физиолошких разлога, а омладина би била и боље интелектуално развијена и њихов карактер отпорнији. Они су само мишљења да би требало ту реформу извести тек после 1933 године, кад неће бити више последица опадања порођаја као за време рата. Ако би се одмах спровела та реформа, то би се осетно задесило нарочито индустрију стакла и текстилну индустрију, где је сада 5% од све запослене деце. На анкети су се сви сагласили у томе да треба осму школску годину употребити за спремање на практични живот. Интернационално Удружење за Социални Напредак се темељно спрема за дебату о томе проблему и послало је опширна питања свима својим секцијама, где су предвиђене све евентуалности, које би могла повући реформа у социалном и економском погледу за собом. По томе видимо како се велика важност полаже на то питање и у истини можемо сматрати факат да се посвећује тако велико интересовање једноме делу дечјега питања као велики напредак, и надајмо се да ћe ипак доћи време, кад ћe се приступити практичном извођењу теоријских истина.

Скупштина Удружења Университетски Образованих жена

На дан 24 фебруара ове године одржана је у просторијама Женског Клуба прва редовна годишња скупштина У.У.О.Ж. Скупштину је отворила председница Удружења г-ђа Паулина Лебл Албала и укратко изнела потребу и значај једног оваквог удружења. Нарочито је истакла да је за наше младо удружење од велике користи што је члан једне тако моћне организације, као што је Интернациоонална Федерација Университетски Образованих Жена. Затим је поднет скупштини извештај Управног Одбора у коме је детаљно изложен преглед годишњег рада. Чим је Удружење добило своју правну форму, отпочело је рад на остварењу циљева предвиђених правилима. Првих дана по оснивању

Удружење је израдило програм рада. Да би одговориле своме главном задатку, наше чланице одржале су неколико конференција на Народном Университету у корист нашег Удружења. Такође приличан број предавања, од стране наших чланица, одржан је у корист других друштава. Листа пријављених предавања од прошле године није још исцрпена. Удружење је приредило и једно вече на Народном Университету и сазвало шире конференције, на којима су третирана питања, која тангирају интересе жене. Удружење је почело да ради на статистици стручног, културног и социалног рада У.О.Ж. Како је наше Удружење члан Интерналионалне Федерације У.О.Ж., то смо и ми учествовани на Консеју одржаном у Мадриду септембра 1928 године. Нашу земљу представљала је г-ђица Др. Јелица Петровић. Председница ју је поздравила добродошлицом и честитала на успеху, које је наше удружење постигло. Записник садржи 37 тачака, по којима је донета резолупија. Јелена Минић Големовић поднела је нашој скупштини исцрпан извештај о раду Консеја. Председница изјављује да наше чланице имају права учешћа на свима конкурсима за стипендије. које расписује Инт. Фед. и остале државе, које су чланови Федерације. Чланицама нашег Удружења даје се лепо и обилато поље рада. Потом је поднет извештај Надзорног Одбора о стању благајне. Целокупан приход износи суму од 5759 дин., по одбитку свих расхода остаје сума од 3283 дин. Секретар Удружења г-ца Р. Стефановић чита Правилник у коме се утврђују везе пододбора и Удружења у Београду. Како многе од управних чланица нису више у Београду, или су спречене да активно учествују у раду овог Удружења, то је управа попуњена новим чланицама, г-ђама Др. О. Паљић, Р. Чубриловић, М. Илић, Штолцер, 3. Каснар Караџић, М. Војновић, Љ. Марковић, 3. Нешковић и В. Топаловић. Прешло се на последњу тачку дневнога реда. Г-ђа Чубриловић предложила је да сад пред доношењем чиновничког закона треба предузети живу акцију да се удатим женама да пун додатак. Удружење је примило предлог и помоћи ће сваки рад у том правцу. На крају са задовољством се констатовало, да ако је Удружење тек у оснивању, и са прилично малим бројем чланица (свега 108), ипак судећи по замаху, велики позитивни резултати с правом се очекују.

Прослава херојске жене

У Француској се већ сада спремају да прославе на најсвечанији начин 500 годишњицу ослобођења Орлеана које је за вечита времена спојено са именом херојске Jeanne d’ Arc. Прослава ће бити у мају са црквеним и војничким парадама на којима ће учествовати поред осталих великодостојника сам председник Француске Републике и председник министарског савета. Над стотину кардинала, надбискупа и бискупа француских и страних биће тада скупљених у Орлеану да достојно прославе жену, коју је некад католичка црква спалила на ломачи. Jeanne d’ Arc се родила 6 јануара 1412 у Domremy-la-Pucelle и била је сељачко дете. Beћ у 13 години показивали су се код ње надприродни појави, који су јој давали невероватну снагу. Кад је својом сугестивном силом повела француску армаду да је ослободила 29 априла године 1429 Орлеан од Енглеза, сви су је. сматрали за посланика божјег. Врхунац њене славе је био кад је брзо на то био крунисан Карло VII за францускога краља. Али тада су почеле и гадне интриге против ње и Ligny ју је за пусте паре, за 10.000 фунти, издао Енглезима. Сада је почела трагика њенога живота. У Rouenu била је оптужена као вештица и јеретик. Процес је водио бискуп Cau-

chon, који је био њен велики непријатељ. 24 маја 1431 године била је осуђена на смрт на ломачи, ако се не би одрекла својих „грехова". Изломљена од нечувених и ужасних мука процеса, потписала је изјаву да се одриче свих својих дела. На то су јој заменили смртну казну доживотном робијом. Али брзо на то се тргла и изјавила да јој је била изјава изнуђена и због тога су је спалили 30 маја 1431 године на тргу у Rouenu. Краљ Карло VII је увео године 1456 ревизију њенога процеса и њу прогласио за невину и исто тако је католичка црква исправила грешку. Папа Пије X прогласио ју је 30 маја 1920 ,године за светицу. Тако се трагично завршио један херојски живот жене и посмртне части, које јој је указао Карло VII и католичка црква не могу избрисати њене патње и муке. Херојски живот Јеаnnе d’Arc-ове дао је многим великим писцима надахнуће за лепа дела (Voltaire, Schiller, Shaw).

Белешке

Прва муслиманка дипломирани правник. На Университету у Београду ових дана је дипломирала на правном факултету прва муслиманка из наше земље, г-ђица Неџиде НуриХаџић. Искрено честитамо младој муслиманки на постигнутом успеху и надамо се да ће од њеног напора, који је уложила у студије, имати користи и остали муслимански женски свет и да га она неће заборавити.

Институт Марије Кири. У Енглеској је основан један институт под овим именом, за лечење жена које су оболеле од рака. Овај институт је основао комитет за испитивање болести рака Лондонског Удружења Федерације Жена Лекара. Овај комитет се бави већ три године лечењем рака помоћу радиума. Болесници долазе из свих крајева земље да овде одрже лечење, и комитет има сада велику зграду да централише све болеснике.

Интернационални Женски Савез одржаће у Лондону од 26 априла до 9 маја седницу управног одбора и свих комисија. За то време биће тамо и конференција сељанања из различитих земаља. Два јавна збора одржаће Савез 30 априла и 2 маја; једном ће председавати Др. Огилви Гордон, а другоме Др. Алисе Соломон. 6 маја биће Интернационална женска забава, на којој ћe се између осталога приказивати у сликама важни догађаји из историје Интернационалног Женског Савеза. Посланства различитих земаља су примила покровитељство за ову забаву. Савез Британских Жена организоваће оглед важних јавних и приватних институција у Лондону и излете у околину, где се налазе важни историјски споменици.

Жена свештеник. Г-ца Гертруда Шефер из Јене, добила је дозволу да може проповедати као пастор. Ово је прва жена у Немачкој, која има дозволу да држи проповеди.

Успех рада Лиге Жена Бирача у Америци. Нама добро позната организација Лиге Жена Бирача у Сједињеним Државама, у последње време нарочито много истиче резултате својих успеха, који су се јасно показали приликом последњих избора у Сједињеним државама. Утицај Лигин на те изборе био је веома јак. На листама 38 држава налазе се 146 жена, што чини 20 више но за време последњих избора 1927 и 1928 године. Дванаест жена су већ по четврти пут изабране, 61 жена је понова изабрано. Данас има у Сједињеним Америчким Државама 15 жена сенатора.

Прилог за Фонд Листа. Г-ђа Злата Ковачевић, п.председница Народног Женског Савеза из Загреба, приложила је за лист 100 динара. Алианса Женских Покрета најсрдачније захваљује на овоме

Страна 4

ШТАМПАРИЈА „ТУЦСВИЋ" - БЕОГРАД МАКЕНЗЊЕВА УЛИЦА БРОЈ 3. ТЕЛЕФОН БРОЈ 11-42 И 47-35.

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ“

Број 5