Женски покрет

Чиновнички закон и жене

У прошломе броју нашега листа јавили смо о акцији женских професионалних организација у Београду с обзиром на сада важећу уредбу о додатцима на скупоћу, којима се узима женама државним чиновницима удатим за државног чиновника половина додатка. Сарајевски „Женски Покрет“ је покренуо исто питање и његове чланице госпође Босиљка Шорекић, Зора Илић и Д-р. Маша Живановић дале су у сарајевској штампи веома добре чланке по томе питању да тиме заинтересују јавност за једну велику неправду, нанесену жени. Под насловом „За једнаке дужности—једнака права“ пише госпођа Босиљка Шорекић између осталог и следеће: „Уредбом о додатцима на скупоћу од 28 септембра 1920 г, нанесена је женама државним чиновницима удатим за државне чиновнике, једна неправда, јер по тој уредби оне имају право само на половину додатка. На тај начин прикраћене су н. пр, наставнице за 450 дин. мјесечно. Та Уредба није погодила само жену, него у првом реду и онако пољуљану чиновничку породицу, јер: ако је н. пр. учитељица удата за човјека слободне, професије трговца, адвоката, банковног или опћинског чиновника и слично, њој припада пун додатак на скупоћу, па макар приходи њеног мужа износили и до 10.000 динара мјесечно, као што има случајева. Данашња жена има ту срећу или несрећу да су је нови облици економског и привредног живота гурнули у борбу за зарађивање свакидашњег хљеба, значи: она има да понесе веће терете живота, него раније генерације, а уз то је стално прати зла судбина, да претпостављени њезин рад потцјењују а њена радна умна снага се третира као снага другог реда, и ако је у послу нису никад штедили као нејачу, њежнију и слабију.“ Госпођа Зора Илић у чланку „За једнак рад, једнаку награду“ каже: „Држава као послодавац, морала је при одређивању плата својим чиновницима да иде за тим да их, у првом реду еквивалентно награди за њин рад. Тај еквиваленат треба да буде бар толики да осигура минимум за опстанак чиновника и њихових родица. Послијератне прилике подонијеле су поремећај привредног и валутног стања, па су се ради тога и плате морале повећати, сразмерно према приликама. Тај потребни мањaк дала је држава својим чиновницима у форми додатака на скупоћу, који су регулисани поменутом уредбом. Тако повећана плата, била би дакле, с обзиром на поремећену валутну вриједност новца, заслужена награда појединца, сразмјерно пот-• пуно једнака оној коју је у нормално вријеме примао. Уредба о додатцима на скупоћу, која је донерена на основу чиновничког закона, није требало да погази један од основних принципа тога закона, који у своме чл. 2 каже да су

сва звања у свим струкама државним подједнаки доступна под законским условима, свима држављанима. Одузимајући пола додатка на скупоћу једном од брачних другова, одмах му се постављају и посебни услови. И док жена, државна чиновница, удата за некога ко није државни чиновник, али чији приходи могу да буду много већи него и код највишег државног чиновника прима сасвим оправдано потпуни додатак на скупоћу, дотле се тај додатак полови жени чиновници која је удата за државног чиновника. Не треба заборати, да та ставка која се тиме одбија и која просјечно износи око 450 динара мјесечно значи врло много у и иначе мршавом буџету чиновничких породица. И ма да је брак законом заштићена институција, изгледа према овоме, да га, ако је склопљен између државних чиновника, постиже нека казна." Председница „Женскога Покрета” у Сарајеву, г-ђа Др. Maшa Живаноновић у своме чланку „За изједначење плаће жене-чиновника са мушкарцима« нарочито се осврће на питање брака породице и каже: »Док неудата чиновница ужива отприлике исту плаћу као и њен мушки колега, њихова се заједничка плаћа не повећава по једноставним принципима сабирања у моменту кад се они ријеше на заједнички живот, да би створили нове привредне снаге држави, него им се поштено заслужени дио зараде без икакове озбиљне мотивације одузимље. Могао би неко примјетити да се жени одузимље право на извјесне додатке, јер она као чиновник, ако је удата, тражи поштеду у извјесна времена, али ово није тачно: 1. јер та поштеда није у физиолошком смислу ни правилна ни довољна (види чиновнички закон чл. ПЗ.); 2. јер жена узимљући на себе као чиновник још и терет трудноће, порођења и његовања дјеце, узимље на себе не само стоструки посао према послу мушкарца, него и стоструку грађанску одговорност. Из ових разлога потребно је да жена чиновник према својим квалификацијама у плаћи буде барем изједначена са својим мушким другом не само ради својих личних потреба него првенствено ради могућности здравог обитељског живота. Брак-фамилија најважнији социални фактор сваке друштвене заједнице, законом заштићен и материално обезбијеђен смањиће стварно државне расходе, јер ће учинити сувишним разне неприродне установе (као обданиште, забавиште, дјечије Кухиње итд) које поред великих трошкова ипак не дају дјеци оно (ни у физичком ни у психичком погледу), што им може и мора да пружи здрави обитељски круг: користиће подизању народног здравља и народне просвјете и учиниће непотребним присилне мјере против конкубината (који је често последица неједнаког плаћања радне снаге у легалним браковима).“ Џон X. Пери. Жене у привредном и професионалном животу Сједињених Држава

Као продужење изјава, које су дали знаменити људи о раду жена, данас доносимо изјаву Американца Џона Пери, председника Американског Савеза Издавача Часописа. Стојећи на челу једне тако важне организације, он без сумње мора познавати одлично економски живот. Кад поред тога још узмемо у обзир да ову изјаву даје један Американац, типичан „buseness човек", морамо сматрати његове речи за модерну „високу песму“ о жени. (Уредништво)

И ако није могуће имати пре пописа од 1930 године тачну статистику О броју жена, које су запослене у привреди у Сједињеним Државама, проучавајући велико повећање које ce показало од 1910 г. до 1920 г. омогућава нам да одмах констатујемо да је једна четвртина, а може лако бити и једна трећина жена ове државе, запослена као самостална радница. Ово значи да 30 милиона руку кoјe су се према идејама прошлих генерација морале искључиво бавити пословима у домаћем огњишту, данас производи све врсте добара и баве се њиховом разменом. Другојаче речено: више од 15 милиона жена, које су имале улогу само да чувају добра данас их производе. У томе се баш и налази један од најглавнијих разлога великог повећања просечног животног благостања, који је остварен у последњој четврти века, а нарочито за последњих 10 година. И ако је сам рат од 1910 до 1920 године довео велики број жена у радионице и фабрике, где су оне већином биле употребљене за радове, који нису захтевали специалну спрему, и ако је број обичних раденица тако нагло порастао, он се не може упоредити са повећањем онога броја жена које су запослене у пословима, за које је потребна нарочита стручна спрема. Тако п. пр. број жена у фабрикама за израђевину електричних апарата од 1910 до 1920 године порастао је за 148.1% број жена запослепих на књиговодству, за посао који тражи темељно-образовање, за исто време порастао је за 273.1%. Што се тиче стенрграфије и дактилографије, занимање готово специално за жене, порастао је за исти период за 114.5%, док код жена трговаца, поље активности које јој је тек отворено, достигло је повећање од 214.6%. Ове цифре наводе нас да констатујемо двоје: прво жене предпостављају првобитно занимање, за које се тражи нарочита професионална спрема ; друго, број жена, које се одају професијама или занимањима, која су у раније доба сматрана искључиво као позив мушкараца веома јe велики. Попис од 1920 године даје нам могућности да констатујемо да на 572 професије званично класиране, у 537 професија се налазе запослене и жене, што ће рећи да од свих класираних професија, жене нису ступиле само још у 35 професија. Последњим статистичким пописом

се даје такође утврдити да 50.6% упослених жена заузимају у Сједињеним Државама поверљива места. У петнаест професија, које случајно узимамо као типичне : настава, телеграф, осигурања, банке, хемија, декоратива, трговина уопште, просечни број жена, које у тим професијама заузимају положаје са нарочитом потребном стручном спремом порастао је за 202.6%. Ова цифра може изгледати превелика, али не треба заборавити да на листама 15 професија које се као типичне наводе, није урачуната ни мануфактура (у којој је повећање од 743.1%), ни сопственици или директори и чиновници позоришта повећање од 326.1%). Ако се упамти овај просечни број од 202,6, може се веровати да ће нам попис у 1930 години показати једну повишицу упослених жена у трговини и разним професијама од 4.329,741 у 1920 години на 8.772,055 у 1930 години. Модерни привредни живот рачуна сада у Сједињеним Државама не узимајући ту раднице у фабрикама више од 13. милиона запослених жена. Ово изгледа огромно. Можемо се само дивити. Радиофонска индустрија, у којој је запослен велики број жена, како за фабрикацију тако и за емисију, много се развила у трговачком смислу од 1920 год. Исто је то и за један извесан број других индустрија, што продужава веома много листу жена произвођача. Овако нагли економски и индустријски развитак дозвољава нам да предвиђамо, да ће статистички податци при новом попису бити још много значајнији од статистике за десет ратних година. У сваком случају, јавно мишљење је веома напредовало у корист женина рада. Оне су триуфовале и оправдале своје тврдње, када су доказивале да неће дозволити да се успостави разлика између рада жене и рада мушкараца, пошто различитост у половима нема никакве везе са мозгом. Не може се негирати, да је овако стање брзо нанело велике промене. Ни једна млада девојка није н. пр. више принуђена да се уда, само да би осигурала свој опстанак, и тај једини факт не само да је изменио наше мисли, већ је изменио и цео начин живота. Свака жена, која хоће и која може да ради, има данас могућности да организује независан живот у погледу економском. Рад има све више вредности. Жена у свима класама друштва има све више жељу да развије своју личност, своју индивидуалност. У свима школама, почев од забавишта до университета, настава пропагира економску независност. Данас жена која зарађује за свој живот не само да је поштована, већ се њен социални углед налази високо уздигнут. Индивидуална способност је кључ за «проглас незавинсности женине« Било да је једна жена далитографкиња у којем бироу, било да је милионерка поседница каквог приватног предузећа, или мати која подиже будуће гра-

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ОРГАН АЛИАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ С. X. С.

Број поштанског чековног рачуна 53.191 Администрација: Кнез Михајлова 46/1

Уредници: АЛОЈЗИЈА ШТЕБИ ДАРИНКА СТОЈАНОВИЋ

Београд, 1 и 15 априла 1929. БРОЈ 7 и 8 ГОДИНА X,

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЕР

Излази 1 и 15 у месецу. Годишња претплата 48 дин. За иностранство 60 дин, Примерак 2 дина р