Женски покрет

мушкарцима у чијим жилама је била материна крв, т. ј. материној браћи. Ван сваке је сумње, да је само жена могла остварити породично право, које се ослањало на материнство. Не обазиремо се на старије доба и не испитујмо да ли је већ у ранијим добима искварено мушко право морало направити место материнском праву, јер је материнско право свакојако нешто више, што је дошло после нечег нижег. У женама, које су оствариле и спроводиле нови поредак, морала је бити удружена са осећањем намера провиђења и надмоћна морална и верска снага, којој се напослетку и мушкарац безусловно потчинио. Ту снагу можемо наслућивати још из прича каснијих доба, у којима се говори са страхопоштовањем о тајанственим и узвишеним женама, онога прошлог доба. Култура овога доба била је и сувише женско дело. Жена-мајка није само била глава матријархалне породице, већ је била и свештеник онога доба, она је проповедала веру, која је носила цео матријархални друштвени поредак. Суштина те вере је била матерински принцип рађања, као светско првенство, чији представник је била на земљи жена свештеник. Ово женско свештенство се уздизало над мушким у доба женске надмоћности за толико, у колико je била динамика женског пола у космосу већа у своме достојанству стваралачке снаге, над динамиком мушкога пола. Жена свештеник је служила томе принципу, који је био представљен у женском облику: у богињи мајке и кћери. Како је жена свештеник вршила службу томе божанству, од тога је зависила плодност земље и породице? Жена није била само свештеник, него и пророчица. Од сензитивно-телепатичне, интуитивне снаге женине, која је са космичким животом у тешњој вези него мушкарац, тражили су савета народи и краљеви још у доба, кад је мушкарац имао надмоћност већ дуже времена. Какав положај је заузимала жена у матријархалним државама? У тим државама или је жена владала непосредно путем женских колегија, или посредно преко мушкарца из материнског колена, т. ј. преко браће и синова. Аристокрација у тим државама је добивала своје привилегије на основу материнског рада; то су били т. зв. евматрити, а евпатрити су постојали у државама мушке надмоћности. Сва племена су имала доба женске надмоћности, а нарочито још бело племе, у коме је матријархална култура доживела врхунац код Пелазга. Матриархална племена су после љутих борби потчинили у Азији Кинези; беденобрамански Азијци и Семити; у западној Европи су били најдоследнији представници принципа мушке надмоћности: Грци, Римљани и Јевреји. Народи, код којих је био на

снази матријархат, били су мирољубиви земљорадници, који су служили божјој матери мајци земљи. Народи, који су донели и уводили патријархат, били су борбени и освајачки. Символ њихове воље и предмет њиховог обожавања било је Сунце супружник, а такође и господар мајке земље. Сигурно да свет никад није доживео љуће борбе између оба пола за првенство, него што је била борба у доба, када је човечанство прелазило из хиљадугодишњег матријархата у патријархат. Код Грка је надвладало аполонско очево право, аристократски-републикански Рим је развио патрициски патријархат, а Израел је остварио своје радикално мушко право у свесном противништву према кананским матријархалним племенима. Уопште, Јевреји су били народ мушкога права, и њима је било досуђено да радикално истребе дух и установе женскога века и да остваре и шире апсолутно мушко првенство. (Свршиће се.) Љубљана

J. К.

Законом дозвољена стерилизација у Данској

Од 1 јуна лањске године важи у Данској закон који је од великог еугеничког значења. Тај закон дозвољава у изузетним случајевима да се изврши на човеку операција путем које постане за расплођавање неспособан, т. ј. изврши се стерилизација. По томе закону могу се онеспособити за расплођавање оне особе, које имају веома јако развијен полни нагон или је развијен у правцу из кога би се родили злочини, опасни за њих саме и друштво. Према законским одредбама могу такве особе саме предложити стерилизацију, а лекар их мора упознати са последицама операције. Дозволу даје министарство правде по претходним стручним изјавама савета судијских лекара и здравственог уреда. Предлог мора имати лекарску изјаву, у којој морају бити тачно образложени разлози. Предлог може подносити само пунолетна особа; ако је таква особа под туторством мора бити тутор сагласан с предлогом. Ако је та особа у браку, мора други супружник исто тако дати дозволу. Кад се предлог одобри сме дотична особа сама изабрати лекара са довољним хируршким знањем да изврши операцију. Поред тога има и министарство правде право иницијативе. Кад добије министарство дозволу савета судијских лекара и здравственог уреда сме дозволити стерилизацију за психички абнормалне особе, и ако те особе саме не подносе предлог. Предлог може за њих подносити старешина државнога завода или приватног завода под државним надзором,

у коме се лечи таква особа. Предлог може ставити и заводски лекар. Услов је да су власти уверене да је за друштво и дотичну особу од велике користи, ако јој се забрани да има потомство. У интернационалним феминистичким редовима се више пута изразила жеља да сличан закон имају све државе. Нарочито с обзиром на оне ментално мање развијене жене, које рађају сваке године, и то обично децу, која исто тако умно нису сасвим нормална, а и с обзиром на оне мушкарце чији полни нагон је тако јако развијен да их се жене са слабом вољом не могу одбранити.

Држављанство удате жене

Приликом конференције у Хагу

Годинама и годинама су се бориле жене зато да се законом утврди држављанство удате жене тако да се она сматра за пуноправно, самостално биће, а не за биће које је под туторством мужа. Захтев жена је да жена, која се удаје за странца, не сме губити своје првобитно држављанство, него да јој се остави да по слободној вољи изабере којој ћe држави припасти или својој рођеној или држави супруга. Ово питање је већ приличан број држава решио у смислу феминистичких захтева и то све у доба после светскога рата. Али, пошто то важно питање још у многим земљама није повољно решено, сазивају обе велике женске интернационалне организације. —Интернационална Алијанса за женско право гласа и Интернационални Женски Савез заједничку конференцију за 13 и 14 март т. г. у Хагу и једини предмет расправе биће: држављанство удате жене. Датум и крај конференције је утврђен према датуму и крају седнице коју одржава Друштво народа за кодификацију законодавства. Друштво народа је ставило на дневни ред своје седнице поред две друге тачке и питање држављанства удате жене. На закључке конференције желе жене утицати непосредно тиме, да истовремено одржавају своју конференцију. За конференцију женских организација је издала Интернационална федерација универзитетски образованих жена нарочити извештај, који је израдила председница Федерације Енглескиња Chrystai Macmillian. Из тога извештаја се види које државе су већ признале удатим женама слободу избора држављанства. Те државе су: Русија, Сједињене државе северне Америке, Белгија, Румунија, Шведска, Норвешка, Данска ? Финска, Исландија, Француска, Турска, Куба, Југославија. Наш закон о држављанству од 21 септембра 1929 год. регулише питање држављанства удате жене на следећи начин:

1. Ако се странкиња уда за нашег држављанина (§ 10) стиче наше држављанство, али у случају да је изјавом пред удајом придржала себи држављанство своје земље, где је то могуће, она не постаје наша држављанка. 2. Наша држављанка која се удаје за странца, губи наше држављанство; у случају пак да јој закони мужевљеве отаџбине забрањују држављанство, она остаје наша држављанка. Али, она може придржати наше држављанство брачним уговором (§ 29) или у недостатку уговора може приликом склапања брака дати изјаву да остаје наша држављанка. 3. Ако је наша држављанка изгубила услед удаје за странца наше држављанство, она може поново стећи наше држављанство услучају извршне пресуде о растави или разводу брака или у случају да остане удовица. У таквом случају се мора стално населити у нашој земљи и тражити да јој се понова призна наше држављанство. У томе случају не добивају наше држављанство њена законита деца рођена у браку са страним држављанином. (§ 40) 4. Ако муж промени држављанство у моменту кад је био брак извршном пресудом растављен, разведен или поништен, тада му жена не следује у страно држављанство. Правоваљано измирење између судски растављених супружника утиче на држављанство као удаја. (§ 43). 5. Поништење брака извршном судском пресудом ствара у погледу држављанства за жену стање пре удаје, а деца добијају држављанство матере само у случају, ако имају редовно пребивалиште у нашој земљи или се у њој трајно настане. (§ 44) Пошто је питање држављанства удате жене веома важно за женски свет, то је наше Удружење университетски образованих жена замолило надлежне факторе да пошаљу на конференцију Друштва народа у Хагу у званичној делегацији, која ћe тамо заступати нашу земљу и једну жену. Предложена је госпођа Анка Гођевац, која се специјално бави питањима међународног права, а израдила је о држављанству удате жене и тему за свој докторат. Ову акцију Удружења университетски образованих жена потпомогла је и Алијанса женских покрета и Народни женски савез.

Ирина Миловановић

Неумитној смрти није било доста што нам је задала љуту рану на срцу узимајући пок. Милевицу Плавшић, него нам одмах узе и њену пријатељицу, вредну и добру Ирину Миловановић, рођену Рашић. Са болом у души гледамо како црна земља покрива наше хумане жене, које

Живот у Дому Студенткиња

Хоћете ли, као некадашњи активни члан Удружења студенткиња, нешто да напишете о животу у Дому Студенткиња звонким гласом упитала ме госпођица Н., мој бивши професор српског језика и књижевности. Врло радо одазвала сам се жељи свога професора, чија су ме предавања у гимназији потпуно освојила, због чега сам као свршени матурант и изабрала југословенску књижевност, као главни предмет својих студија. Жељи свога професора могла сам у толико пре да се одазовем, што сам убрзо после оснивања Удружења Студенткиња ступила за члана и радила заједно са чланицама — оснивачицама Удружења, које ме је увек слало да га представљам на многим женским скуповима и конгресима, и остала у њему до краја својих студија, када сам по правилима самог Удружења, као свршени студент, морала да се повучем. Но и ако сам престала бити редовним чланом Удружења Студенткиња, ја се нисам никада удаљавала од Удружења, већ сам врло често

долазила у додир са Удружењем, чији сам сваки покрет и акцију пратила са великом пажњом и искрено се радовала сваком успеху. Желела сам да заједно са својим професором госпођицом Н. посетим Дом Студенткиња у доба, када се све студенткиње налазе на окупу, и стога се: мој професор и ја упутисмо Дому Студенткиња у Узун-Мирковој улици бр. 13 једне тмуре вечери око седам часова, када је северац снажно дувао Београдом. Пошто смо зазвониле на вратима Дома, врло љубазно изиђе пред нас једна симпатична студенткиња са веселим црним очима и кратком ондулираном косом, и поздрави нас по европски љубазним климањем главе. Кад јој се ми представисмо и рекосмо ради чега долазимо, она нас уведе у Дом, као права српска домаћица и показујући и овога пута, да je гостопримство главна црта карактера и васпитања српске жене. У предсобљу нас сачека управитељица Дома г-ђица Јела Прендић, која пошто сазнаде за циљ наше посете, уведе нас у велику дворану, која служи за обед и учионицу студенткиња. У тој великој и пространој соби

очекивало нас је оно, што нас је највише занимало и ради чега смо дошле. Затекле смо скоро све студенткиње да седе за столовима, и свака је од њих шила или крпила своју одећу, и скупа певушиле неку националну песму. Када нам је отворила врата она симпатична студенткиња, која нас је на првом улазу дочекала, све студенткиње, као по некој команди, усташе, насмешише се, и елегантним климањем главе поздравише нас, не сачекавши да сазнају ко смо ми гошће. Овакав један деликатан и посве спонтан пријем од стране студенткиња, побија свако погрешно мишљење многих конзервативних духова, ла су наше студенткиње неваспитане, просте и раскалашне. Љубазна и тиха управитељица, г-ђица Прендић, проведе нас кроз све собе, у којима спавају студенткиње. Било је то право задовољство видети оне лепо хигијенски уређене собе, у којима су студенткиње само ноћиле. Све су постеље својина удружења студенткиња, које је недавно дало 2800 динара за набавку чаршава. Кујна Дома нарочито нас је задивила, јер је по својој уређености личила на кујну неког ресторана већег стила, вечера је била готова и измак-

нута на кpaj шпорета, компот од крушака сипан у шоље, стајао је на једном великом кухињском столу. По свему се видело да Домом управља сигурна рука садашње управе Удружења Студенткиња, под председништвом врло активне председнице г-ђице Луле Даниловић, а уз припомоћ великог пријатеља свију студенткиња, универзитетског лекара г це Dr. Неде Јовановић. На моје тражење да ми да информације о животу и раду у Дому Студенткиња, гђица Прендић врло спонтано и глатко одговара на моја питања. Дом је створен иницијативом саме управе Удружења Студенткиња, које је још од самог свог постанка имало као главну сврху да створи Дом Студенткиња, у којом би за време својих студија становале сиромашне студенткиње, које из разних крајева наше домовине долазе у Београд на студије. Оваква једна племенита сврха није могла бити остварена услед безбројних тешкоћа, које је једним својим замахом решио г. Божа Максимовић, када је дошао за Министра Просвете, давши једну задужбину Министарства Просвете за Дом Студенткиња. Страна 2

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ"

Број I —2