Женски покрет

čovečanstva, i ta me kretala ulicama pariskim i dovela u ulicu kralja Petra, tamo gde stoji lepi i otmeni muzej Galiena. Ovoga leta došao je njegov direktor na srećnu zamisao, da priredi u njemu umetničku izložbu za decu. I ma kud se čovek krenuo u ovome veku velikih trzavica i poremećaja svagde oseća »vek deteta«. Razočarani, ogorčeni, izmoreni ljudi upiru svoje poglede na decu sve više uvereni da na mladima svet ostaje. Gospodin priredivač izložbe hteo je, da u izložbi iznese sve, što od mrtvih stvari može povoljno da utiče na detinji razvoj. Da stvori atmosferi! vedrine, radosti i životnog veselja u kojoj će dete da se kreće. I to mu je zaista potpuno i uspelo. Sve je unutra bilo s naročitom rafinerijom spremljeno. Posebni nameštaj što potpuno odgovara dečjem uzrastu i potrebama. Pribor za jelo, pa tek knjige i igračke. Sve je vrištalo od sreće i zadovoljstva. Šta je ko poželeo, mogao je onde da nade. Dobro, sve je to bilo manje više skupoceno, no bilo je zato i dragoceno. A najdragocenija bila je ideja: svoriti detetu ambijent sunca i vedrine. Može se to i s minimalnim sredstvima samo s mnogo ljubavi i eto zaloga za buduće srećnije ljude. Jer, najvažniji su utisci što ih čovek u detinjstvu dobija. I ma koliko ga u zrelim godinama stisla beda i nevolja života, on crpe konstantna životnu snagu iz mladosti svoje. Napolju je napadao velik i dubok sneg »da bu našem Božiču tih i mehek put«. Da završim s Domjanićem, tim pesnikom starog Zagreba. Če bi rekel Božiču Kaj želim si ja, Rekel bi naj vsakomu Puno srca da Pahulice još uvek padaju, da ih ni niti čut zvena stare katedrale zvone i kao da po celom svetu raznose želju sviju ljudi dobre volje. Daj vam Bog zdravlje. K tomu veselje Na tom Mladom letu Svega obilja! Beograd

Ј. В.

ЊИХОВО СЛОБОДНО ВРЕМЕ

Le Mouvement féministe, лист швајцарских феминисткиња који излази у Женеви, доноси у своме броју од 26 децембра 1931 одговоре на интересантну анкету коју је расписао међу вођама феминизма, како у Швајцарској, тако и у свету. Како се ту налазе одговори најистакнутијих претставница феминизма, које су наше феминисткиње имале прилику да упознају приликом састанка Интер-

националне Алијансе за женско право гласа и грађанског васпитања жене, маја прошле године у Београду, то доносимо неколико од тих одговора. „Ја налазим свој одмор и своје задовољство нарочито у својој башти. Радити земљу вреди више него сви спортови: радујемо се сунцу и киши, зими која успављује и топлоти која буди биље. Цело је тело заузето послом, сваки мишић ради, дух је задовољан, а машта кити земљу цвећем. Са каквим стрпљењем и каквом нежношћy се сади сваки лук и свака садница. Какво задовољство када вам људи постају досадни, кресати џбуње и крчити коров. Изгледа нам да крешемо и крчимо мане, предрасуде, ситничарство, и враћамо се кући уморни, срећни, руку замазаних земљом, срцем распеваним заједно са птицама, и очима испуњеним осмехом златнога зимског јасмина, који у ове божићне дане обасјава кућу“. Маргери Корбет Ашби, претседница Међународне Алијансе за женско право гласа и грађанског васпитања жене. „Moje слободно време? Ja га у опште немам. Али напуштајући област медицине и хигијене, ако се човек бави феминистичким послом, питањима права гласа, народности жене — то је ипак пријатна разонода и ако понекад врло заморна. А имамо ли још који тренутак на расположењу вежбање у певању, рецитовање неке песме омиљенога песника, читање некога лепога дела а понекад нека феминистичко историјско истраживање ето духовних посластица, које авај! тако ретко можемо да уживамо. И треба ли да признам све до краја? . .. Нека буде! Ја волим да пустим своју мисао да лута, док моја рука провлачи иглу по . . .. ужас некоме пару чарапа! Препотопско задовољство, које моја професија није успела да угуши. Али, кад размислим: није ли и хирургија нека врста крпљења". Др. Паулина Луизи (Монтевидео), прва жена Јужне Америке која је претстављала владу у Друштву Народа, претседница комисије за јединство морала при Међународној алијанси за право гласа. „У чему проводим своје слободно време које успем да отмем од посла? Са радошћу и са заносом посвећујем га планини! Била зима или лето ја одлазим у планину да нађем благотворно вежбање тела, као и све моралне благодети које нам пружа посматрање

JANUAR, 1932

ŽENSKI POKRET

15