Женски покрет

ČLANC I

PROSTITUCIJA, REGLEMENTACIJA, ABOLICIJA

U sledećim redovima donosimo tri članka o pitanju prostitucije, koje je za svaku ženu da li je svesna feministkinja ili ne od ogromne važnosti, jer je pravilno rešenje toga problema spas za ženino dostojanstvo kao čoveka. Dok postoji prostitucija, a naročito zakonom zaštićena prostitucija, ženino dostojanstvo je isprljano. Autor prvog članka je gda Dr. Maša Živanović, pretsednica Ženskoga pokreta u Sarajevu; autor drugoga članka je gđa Vera Kićevac, članica uprave Ženskoga pokreta u Beogradu, a treći članak je izvod iz referata gđe Dr. Pauline Luisi, stalnog člana komiteta za suzbijanje trgovine belim robljem pri Društvu naroda koji je podnela proletos tome komitetu i nama ga, na našu molbu, dala za naš list. Uvod u ovaj niz članaka, u kojima govore feministkinje sa svoga gledišta o pitanju prostitucije, je kratak citat iz dela »Seksualno pitanje«, jednog standard-dela o tome problemu, koje je napisao Dr. A. Forel, nezaboravimi borac protivu prostitucije.

Dr. A. Forel:

»Treći izvor seksualnih abnormalnosti i protivprirodnosti moramo ugušiti na taj način što ćemo da izjednačimo ženu sa muškarcem u njezinim pravima. Ni kod jedne životinje nije ženka svojina mužjaka. Nigde u prirodi ne nailazimo na zakone kojima bi bio jedan spol bez svoje volje podređen drugome spolu. Čak mužjaci kod mrava koji su usled svoje fiziološki osnovane velike duhovne manj e vrednosti veoma zavisni od mrava-radenika, nisu vezani silom i mogli bi se odmah emancipovati, samo ako bi bili u stanju da to učine. Prigovor da je muškarac duhovno superioran nad Ženom, već smo ranije pobili kao sasvim netačan. Emancipacija žena ne teži da preobrazi žene u muškarce, nego teži da se povrate ženi njena čovečanska, čak bih rekao njena životinjska prirodna prava. Emancipacija ne želi da odvikne Ženu od rada ili da je sasvim oslobodi rada. Žene ne smeju postati razmažena psetanca koja se drže na krilu, a ne smeju biti ni teretno živinče za muškarca. One treba da postignu samostalan položaj koji im pripada po njihovem prirodnom zadatku u društvu. Baš njihova seksualna uloga je prevažna, da, sasvim vanredna i daje im pravo da mnogo traže u socijalnom životu. Potpuna emancipacija žena je, dakle, naš treći glavni zahtev i u tome smo saglasni sa naučnicima kao što su Westermarck i Charles Secrétan.

Da su oba spola različita, to stoji; ali svako pravno, tj. izveštačeno ograničenje jednog spola prema drugom, postaje prepreka slobodnog razvijanja za oba, jer svaki ima sveto prirodno pravo da shvata i proživljuje svet slobodno po svome duhu i da na taj način razvija svoju individualnost da ne zakržlja. Samo pravo jačega, podržavano od ograničene nesvesne predrasude, može ovo da poriče ili prezire. Zakonita ograničenja koja nalažemo ženi, ne da nas ona oštećuje i sprečava, nemaju faktično ničega zajedničkog sa opravdanim ograničenjem koje mora zakon određivati protivu prestupa individualnog egoizma pojedinaca, u koliko ti prestupi nanose povrede pravu ostalih i društva«.

Dr. Maša Živanović:

I. Mnogi ne vide vezu koja postoji između ženskog pitanja i prostitucije, i stoga je potrebno da o ovoj najfeminističnijoj temi govorimo. Pre svega moramo da se sporazumemo u tome, šta je prostitucija, u koliko je ona zla sama po sebi, a u koliko po svojim posledicama, koji su joj uzroci, kakve su njene posledice, s koim uspehom je do sada suzbijana i kakvo stanovište zauzimaju danas na osnovi naučnih, bioloških i socioloških iskustava žene i stručnjaci. Prostituciju tumače njene nadležne vlasti, a to su skoro u celoj našoj državi policijske, ovako: »Prostitutkom se smatra svaka ženska osoba koja svojim telom tera blud obrtimično.« A reglementacijom se nazivaju sve one mere kojima se prostitucija kao izvor fizičkih i moralnih zala nastoji regulisati. Iz pre spomenute odredbe se žene koje služe prostituciji kasarniraju, t.j. zatvaraju u javne kuće, toleriraju kao ulične, tajne (žene sa raznim zanimanjima ali radi sumnje za prostituciju s vremena na vreme određene su na prisilni pregled). Ima još i četvrta vrsta reglementirane prostitucije u nekim našim gradovima, forma po kojoj se vode u evidenciji udate i neudate žene za koje makar na osnovu i anonimnih denuncijacija postoji sumnja da imaju vanbračne seksualne odnošaje. Mi smatramo prostitucijom sve vanbračne seksualne odnošaje istovremeno sa više osoba, a u formi trgovine. U koliko se ovi odnosi moraju smatrati zlima sami po sebi ili po svojim posledicama pokazaće nam kratak istorijat prostitucije. U najdavnija vremena postojao je opšti promiskuitet;. slobodno izmenjivanje muževa i žena bila je jedina forma seksualnih odnošaja. Stva-

98

ŽENSKI POKRET

JULI I AVGUST, 1932