Женски покрет

правнице, и стога је правничка секција најјача. Поред ових комитета и секција, постоји и Клуб књижевница. За сваку акцију, коју желе да спроведу, чланице или поједини комитети подносе управи предлог у виду добро обрађеног писменог реферата, који се често и штампа. На овај начин ни једна здрава идеја не остане без трага у њиховој активности, а такође и сваки писмено обрађени реферат сигурно да је боље схваћен и спровођење идеја на тај начин је правилније. Положај жене у Бугарској је лошији од положаја жене у нашој земљи. Стога се оне морају борити за многе ствари, које смо ми већ успеле да добијемо: на пр. жене не могу још бити адвокати, могу у судовима бити само писари итд. Оно што би се имало замерити у раду Удружења бугарских универзитетски образованих жена, то је што њихов рад често обухвата и акције чисто феминистичке или хумане, које у ствари не спадају у њихов делокруг рада. Пропаганда, одлично организована у земљи, мало је претерана у њиховој акцији са интернационалом. На ту спољну пропаганду оне врло много полажу, и често стога претерају. Али опште политичко расположење је такво у Бугарској, да омета сваку праву и чисту културно-просветну акцију, те морамо сматрати да је то расположење, коме се не могу потпуно одупрети ни универзитетски образоване жене, врло често разлог њихове претеране интернационалне пропаганде, па и недовољне слободе акције у унутрашњости земље. Али поред свих тешкоћа, што се тиче нашег зближења осећа се доста добре воље међу тим женама. Стога се могло доћи и до неколико конкретних закључака за будућу сарадњу. Сагласност се постигла за следећи метод рада: да ми у нашим земљама организујемо предавања, код нас о раду и положају бугарских жена, код њих о раду и положају југословенских жена. Материјал за ова предавања да међусобно једне другима набавимо; затим да измењујемо публикације из домена науке, књижевности и уметности; међусобно да се обавештавамо о успесима и неуспесима наших жена. Ово за први почетак нашег зближења. Г-ђа Каснар-Караџић својим предавањем је прва отпочела извођење овога програма рада.

ВЕLЕ Š КЕ

Internacionalni savez katoličkih ženskih društava. Ovaj Savez sprema se za svoj idući kongres koji će održati u Rimu. Peta komisija tog Saveza raspravljala je o temi »Posledice plaćenog rada udate žene obzirom na vaspitanje dece« i primila je (na sastanku u Luzern) sle-

deću rezoluciju: »Obzirom na fakt da plaćeni rad udate žene veoma rđavo utiče na vaspitanje dece u fizičkom, moralnom, socijalnom i verskom pogledu, molimo ženska udruženja da tačno ispitaju problem plaćenog rada udate žene i da s time u vezi spreme za kongres u Rimu tačne podatke o mogućnosti dobivanja dovoljnih prihoda za porodicu kako bi se mogao oduzeti udatim ženama rad van kuće. U isto vreme da spreme praktične predloge za bolje vaspitanje dece od strane majke«.

Razvod braka u Austriji. Prema statistici za godinu 1931 bilo je u Austriji u toj godini: 6357 slučajeva razvoda braka i 373 braka bilo je proglašeno za nevažeće. Jedan austrijski ženski list, kad komentariše ovu statistiku, kaže da će broj razvedenih brakova u tekućoj godini biti još. veći.

Ženski kongresi na Orijentu. Od 14 do 16 oktobra održan je u Damasku ženski kongres kojem su prisustvovale Arapkinje iz Sirije, Palestine i Transjordanije. U Bagdadu biće od 21 do 27 decembra Panarapski ženski kongres. Na ovim kongresima žene ne raspravljaju .samo o svojim pravima i svom socijalnom podizanju, nego veoma energično zastupaju nacionalne zahteve svojih naroda. Vodeću ulogu u arapskom ženskom pokretu ima Nur Namida, sestra najvišeg sveštenika sekte Druza. Na prvom kongresu arapskih žena, održanom godine 1930 u Damasku je Nur Hamida nacrtala program: kulturni i socijalni napredak žene i reforma bračnog prava. Kad se ovo postigne, kazala je ona, doći će politička prava sama po sebi.

Rađanje dece samo dozvolom vlasti. Mehikanska država Veracruz raspravlja o nacrtu lekara Mendoze o kontroli rađanja. Prema tome zakonskom nacrtu moraće u buduće rođitelji koji žele da imaju decu, prijaviti svoju želju za to određenoj državnoj vlasti i moraju dokazati da su u zdravstvenom pogledu sposobni da imaju decu. Pored toga moraće doneti dokaz da imaju dovoljno materijlnih sretstava za izdržavanje i vaspitanje dece.

ISPRAVKA.

U članku »Zar је žena agent provocateur prostitucije?« uvuklo je se nekoliko grubih pogrešaka koje kvare smisao, to su: Strana 145 desno 4 red od gore treba da znači: Solon i sv. Augustin su bili pametni ljudi, pa ako su oni tražili instituciju prostitcije, vidi se da je itd. a ne institucije protiv prostitucije kao što u dotičnom članku stoji. Sv. Augustin je bio propagator reglementacije prostitucije, a ne njen protivnik. Ista strana 10 red od gore: Zar ne traže baš ti u patrijarhalnom moralu vaspitani prostituciju da bi njihove kćeri bile očuvane? Čega? Neželjenog materinstva! Eruptivne snage seksualnog nagona muškarca razvijenog do neobuzdanosti! U štampi su i posle tih dveju poslednih rečenica znakovi pitanja, što je pogrešno. Ista strana 29 i 30 red od dole treba da stoji: Kad kritički posmatramo prilike, vidimo da brak hoće žena, ali da to vrlo često neće on, gospodar, vladar sveta... u štampi stoji da i ona i on hoće brak, a to nikako ne odgovara smislu toga pasusa.

168

За штампарију »Привредник", Кнез Михаилова 3. Београд. Тел. 21-450 Живојин Д. Благојевић, Кондина ул. бр. 10

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

НОВЕМБАР, 1932