Женски покрет

ŽENSKO PITANJE, ŽENSKI POKRET I ŽENE

C) KRITIČNA FAZA ŽENSKOGA POKRETA

Takozvana tehnička revolucija privrednog života koja je otvarala neograničena tako se verovalo polja rada, prodiranje liberalizma i posle socijalizma, dizala je život od sredine prošlog stoleća pa skoro do pred sam svetski rat u naročitu atmosferu smelosti i optimizma. U toj atmosferi, u tome sklopu probuđenog života i ženski pokret je lakše, ma da od svih socijalnih pokreta najteže, prodirao, osvajao, uspevao. Ne samo da su već na početku našeg stoleća bile sve vrste škole otvorene ženama, one su takođe činile znatan deo industrijskog i zanatlijskog radeništva, stručnog činovništva, slobodnih profesija, a vreme za koje će dobiti sva građanska prava bez ikakvih ograničenja videle su, tako reći već prostim okom. Bilo je to doba najvećih nada za žene. Svetski rat je još naročito podvukao važnost stručno spremnih i školovanih žena. Posle svršetka svetskog rata ženama su u mnogim zemljama prosto sipali oberučke mnoga prava. Ta posleratna prava mnoge žene su primale sa zebnjom, jer su intuitivno osećale da primaju opasne poklone u opasno vreme. Svršetak rata stvorio je neku vrstu tropske vrućine u svetu, u kojoj su neko vreme bujno uspevale najplemenitije namere i težnje, a pored njih isto tako bujno najodvratnije radnje, i samo mali broj vidovitih ljudi je proricao budući haos, i propovedao gluvim ušima trezvenost u izgradnji novih temelja za celokupan život. U tome sveopštem haosu čovečanstvo je pošlo u krajnosti: moralnost je pogažena od amoralnosti, socijalnu solidarnost je progutao najgrublji egoizam, što se naročito pokazalo poslednje dve godine kad sasvim ravnodušno gledamo kako je 20 —30% svih ljudi (po računima optimista) osuđenih da lagano umire od gladi. Ovakva situacija, naravno, morala je uticati i na ženski pokret, i on je danas u veoma kritičkoj fazi. Sve to mu pada toliko teže što je došlo u doba kada je feministički pokret već postigao znatne uspehe svojim ozbiljnim radom i srećnim sticanjem prilika. Dva najjača znaka da je za ženski pokret nastupila veoma ozbiljna faza jesu: prvo da mu uprkos njegovih uspeha ogromna masa žena ne prilazi, a drugo da se ženska omladina ostentativno

odvraća od njega. Možemo da dodamo još treći znak: javno mišljenje je neprijateljski raspoloženo prema njemu, što se vidi po ogromnoj literaturi poslednjih godina, koja oštro nastupa protivu svakog zahteva žena. Masa žena medu kojima je vrlo veliki broj žena u pozivima je prema ženskom pokretu ravnodušna, ne razmišlja, ili u zemljama sa političkim pravima za žene više voli da prilazi političkim partijama. Omladina otvoreno izjavljuje da njoj ženski pokret apsolutno nista ne znači, jer je on ispunio svoj istorijski zadatak time što je izdejstvovao ženama slobodan put u pozive i što je uspeo da poruši mnoge tradicije koje su smetale ličnoj slobodi pojedinca. Protivnici ženskoga pokreta stari i novi izjavljuju da je žena svojim dosadašnjim javnim radom dokazala da je nesposobna za taj rad: dobila je prava, koja nije umela da dovede u organsku vezu sa realnim životom i stoga se njen uticaj o kome je ranije toliko govorila, nigde ne oseća. U koliko je sva ova negativna kritika ženskoga pokreta opravdana? Feministkinje su bile u svome prvom naletu za oslobođenje žene i naročito posle prvih postignutih uspeha, velike optimiste kao što su uvek prvi pokretači svakog socijalnog pokreta. One su ubeđivale sebe i druge a to njihovo ubeđenje se duboko ukorenilo da će svaka žena u pozivu: značiti početak nekog novog života, da će žena unositi u politički život nov duh, uopšte da će oslobođena žena veoma duboko promeniti celokupan život. To očekivanje se nije ispunilo, i nije se moglo ispuniti. Dok je neko novo učenje u fazi idejnog izgrađivanja, ono se kreće u potpunoj slobodi intuicije, ali kada dođe u dodir sa realnim prilikama, ono mora da pretrpi mnoga ograničenja, dolazi u nepredviđene zaplete i teškoće. U pogledu ženskoga pokreta ove teškoće su bile u tome, što je žena ulazila u javni život, u njoj sasvim tuđi svet muškarčevog mentaliteta. Stoga se očekivanje prvih naših pobornica nije moglo ispuniti i nova žena, koju su one proricale i htele je stvoriti sugestivnom voljom može se pojaviti tek kad se stvore nove forme celokupnog života. Danas je jasno: u 99% slučajeva je žena u

170

ŽENSKI POKRET

DECEMBAR, 1932