Женски покрет

што данас отежавају међусобну измену намирница у балканским земљама. Комисија за економску сарадњу примила је такође грчки пројекат о стварању Међубалканске земљорадничке коморе. У вези са сарадњом балканских држава на пољу научно-агрикултурног испитивања, комисија је препоручила измену предавача и студената из ових научних грана, даље оснивање агрикултурних музеја, периодичних публикација на француском језику, које би се бавиле разним агрикултурним проблемима на Балкану. На крају је предложен комитет стручњака, који би če у што скоријем времену имао састати у Београду, и који би имао прикупити потребне документације и информације, као и израдити пројекат о питању земљорадничког кредита на Балкану. Комисија за саобраћајна питања. У овој комисији је одлучено, да се при Балканској трговачкој комори у Цариграду установи комитет, који ће имати да испитује начине а за привођење у дело свих питања у вези са: пловидбом, транспортом и транзитом, која су покренута на досадашњим Балканским конференцијама. У погледу побољшања саобраћаја на суву, донета је одлука (имајући у виду тешке економске прилике у свима балканским земљама) да се железничка пруга Букурешт Турн Северин Оршава продужи аутомобилским путем левом обалом Дунава до Београда, и истовремено продуже железничке линије код Турн-Северина скелом са мотором између Турн-Северина и Кладова, да би се добила веза са железничким путем Неготин Ниш Атина, помоћу аутомобилске везе Турн-Северин Неготин. У вези са ваздухопловним саобраћајним питањима одлучено је, да се у Софији има састати комитет, који има донети практичне резолуције о побољшању ваздухопловне везе између балканских земаља. У погледу туризма решено је да he Балканска конференција доделити Федерацији за туризам извесну суму из Карнегијевог фонда, која се има употребити искључиво на туристичку пропаганду, даље Балканска конференција има интервенисати код влада за сва могућа олакшања у вези са изменом група туриста и ђака балканских држава. Комисија за политичку сарадњу. У овој Комисији, на питању Балканског пакта имала је Балканска конференција да окуша степен свога виталитета. Рад ове ко-

мисије био је права суштина целе III Балканске конференције. Ми овде у пркос важности овога питања, или баш због толике његове важности, наводимо само главне принципе које Пакт садржи у себи. Цитирати га друкчије значило би сакатити га, јер свака његова реч, као и у свакој другој политичкој конвенцији има свој смисао и своје место које се не сме реметити. Начела која Пакт носи у себи јесу начела већине регионалних пактова о ненападању, о решавању спорова мирним путем, и о узајамној помоћи. Оно што је можда специфично код овога Пакта, то су одредбе у вези са заштитом мањина. Извештаји са Балканске конференције свима су већ познати, бар путем наше и стране штампе, те се према томе већ зна, да је бугарска делегација тражила проширење појма „мањине“ (појам њин према уговорима о миру обухвата три елемента: paca, језик и вера) тражећи да се призна и четврти елеменат „народна свест“. Исто се тако дознало путем штампе и путем изјаве разних грчких и албанских делегата, да је југословенска делегација, истакла резерве у погледу на три члана Пакта који се односе на заштиту мањина. Разчуло се, наравно, и сувише брзо и то да је бугарска делегација напустила активно учешће у раду конференције, јер се размимоилазила у методама прихватања Пакта са осталим државама. Ово је све допринело да необавештене масе, којима није позната остала разграната и успешна делатност Конференције, дефинитивно посумњају у крајњи успех ове организације. Оно што је довде излагано јесте само го, објективан извештај, црно на бело о успеху и неуспеху III Балканске конференције. После овога хтели бисмо да завршимо једном репликом на сву ову критику, и да истакнемо оно што не стоји ни у једном званичном извештају, оно што смо прочитали између редова III Балканске конференције. Досадашња излагања јасно су истакла у како се разгранатој мрежи успела ова установа да увуче и прошири на толика поља делатности и националног живота балканских народа. Колико предлога, колико могућности, колико добре воље за све даљу и све разгранатију сарадњу! Па ипак остаје још увек места за питање: али шта је са најважнијим, шта је са најболнијим зар се на томе неће конференција дефинитивно срушити? Да одговоримо на то питање речима претседника наше националне групе, г. др. Василија Јовановића, министра на расположењу, које су учиниле тако дубок и трајан утисак, кад су

DECEMBAR, 1932

ŽENSKI POKRET

173