Женски покрет

Зајелнице. Она је студирала у Ивенстону, па је предузела научно путовање у Европу и после повратка постала је професор естетике у Ивенстону. Кад је отпочео „ крсташки поход‟, Францис Вијар постала је најодушевљенија присталица овог покрета. Услед тога, она јe дошла у сукоб ca универзитетском влашћу и имала је да бира или да напусти учествовање у походима или да напусти професуру. Иако није била у сјајним материјалним приликама, она се одлучи да да оставку на професорски положај, и на тај најнесебичнији начин она се посветила антиалкохолном покрету и била јe једна од најревнијих организатора ове Заједнице, која је у суштини основана на њену иницијативу. Све ло своје смрти умрла је 1898 гoдине била ј е претседница Заједнице. Њеној снажној и оданој делатности може у првом peду да захвали Зајетница што је тако брзо и снажно доспела до процвата. О њеном огромном раду у служби покрета можемо имати приближног појма кад помислимо на чињеницу да јe она сваке године, као редовно, написала 20.000 писама и састава, који cу после обилазили цео свет. Од њених одличних списа да напоменемо само оно којe носи наслов »How to win«, Како да победимо (т. ј. у борби за опстанак). Колико је њен рад цењен ол америчке владе види се и из тога што се у знак признања рада на пољv трезвености мермерна слика Францис Вијaр уврштена у ред слика најзнаменитијих људи Америке на Капитолу у Вашингтону. Од осталих првобораца Заједнице заслужује да се помене дугогодишња и 1921 године преминула претседнипа, Енглескиња, графица Карлајл. даље. Енглескиња Агнес Е. Слек, вредна мисионарка и пословођа Заједнице. кoјa у месецу новембру долази у Југославију. Не мање вредна сарадница је и Ана Гордон. Koјa јe годинама била приватни секретар Францис Вијар и пратила ју је на њеним честим и великим путовањима. Из Сједињених Држава Заједница почела јe да се шири прво по Енглеској и по Канади. У Канади је најзначајнија радница била Летиција Јуменс. у Енглеској Маргерита Лукас и Маргерита Паркер. па после Леди Сомерсет. У Немачкој јe годинама на челу покрета стајала врло талентована оснивачица г-ћица Отилија Хофман. Њу јe наследила г-ћица Христел фон Блихер. У Норвешкој покрет води дворска дама г-ђица Ида Ведел-Јарлсберг, у Данској Елизабет Селмер,

у Финској Али Триг-Хеленијус, на Изланду Олифија Јоанис-дотир. Заједница је у почетку радила политички неутрално, али полако, она је била приморана, да заузме становиште према најразноврснијим социјалним питањима. На првом месту мисао прохибиције била је та, која је навела жене у Сједињеним државама, да се прикључе извесној политичкој партији. Услед тога јe на главној скупштини у Сен Лујзу 1884 године решено да заједница приступи корпоративно партији прохибициониста. У појединим слојевима Заједнице овај корак је произвео негодовање и последица тога је била, да се известан број чланова отцепио од велике Заједнице и основало једну нову Заједницу која се назвала „Политички неутрална женска трезвењачка заједница“. Вођство нове Заједнице преузела је г-ђа Елен Фостер. Овај расцеп ипак није имао нарочитих последица по велику женску Заједницу. Број њених чланова стално расте и Заједница добија све више у значењу и угледу. Заједница се нарочито трули, да утиче на утицајне личности, на велике социјалне организације и управе појединих земаља. У овом циљу састављају се и шаљу многи циркулари, претставке и т. д. Нарочиту пажњу је скренула Заједница на себе са огромном претставком, на којој је било сакупљено седам милиона потписа и којa јe почетком овог века предата владама многих земаља у којој јe био истакнут захтев да се забрани трговина алкохолом. Може бити да дејство ове претставке, која је састављена на најразличитијим језицима, па се зато и назвала Полиглот, није имало непосредних и практичних последица, али зато не треба потцењивати њено морално дејство и значај. У сваком случају жене cу на овај начин показале, да оне озбиљно раде на сузбијању алкохолног зла и да оне неће починути све донде док трезвена мисао не постане владајућа мисао свих људи којима јe стало до тога. да се човечанство у моралном правцу унапреди. Из статистичке табеле која показује у којој години и у којој држави јe основана Заједница види се да она постоји у 56 разних држава. У нашој земљи не постоји ова Заједница док јe у Бугарској основана још 1886 године. много пре него што јe основана и у Аустрији. Италији. Шпанији. Укупан број чланова 1918 године износио јe око 500.000.

ФЕБРУАР. 1933

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ