Женски покрет

гласила највеће женске организације у Пољској «Уније за грађански рад жене». Она је саставни део данашње велике владине странке и своје листове издаје у томе духу. Постоји известан број женских новина посвећених моди, косметици, газдинству. Оргаганизација жена земљорадника има свој лист «Boђa». Затим лист који је врло популаран и чисто клерикалног обележја «Женска газета» и томе потпуно супротан «Глас жена» чисто социјалистички лист, који издаје бивша сенаторка Клушинска. Овај лист излази већ 25 година. Треба додати да скоро у свима дневним листовима ступце који се односе на жене готово увек пишу жене. У Пољској су жене биле уреднице не само женских новина, већ и других које су се односиле на децу и младеж. Данас је најомиљенији и најраспроотрањенији дечји лист «Мали пламен». Његов уредник је ванредно талентована Хелена Радванова. Исто тако данас има у Пољској жена уредника искључиво научничких листова као што су д-р Грзегорзевска, д-р Либрахова и д-р Флезарова. Подељена су мишљења како треба штампати вести које се односе на женин рад и живот и дневним листовима. Да ли је боље имати посебну страну која би излазила одређеног дана на одређеном месту дотичног листа или треба те вести измешати са осталим чланцима од општег интереса ? Вероватно да је лакше наћи једну вест на једном тачно за њу опредељеном месту. Осим тога свет се и свикне да тражи новости о жени на тзв. «Женској страни». Или ако се узму у обзир читаоци који се у опште не интересују за женски покрет, њих ради целисходније би било феминистичке новости доносити у општем делу. Дакле, гледано са техничке стране несумњиво постоје два мишљења, два метода. Што се тиче саме садржине тих страна, разлике у мишљењима су много јаче с обзиром на многобројност и разноврсност тема. У сваком случају број жена новинара расте из дана у дан. Оне постепено све више утичу

на јавно мнење у питањима која додирују непосредно жену. Пре педесет година није било ниједне једине жене у уредништву варшавских дневних листова. Било је жена дописника. Њихови чланци, кратке приче, дописи, примани су драговољно, али обично под условом да се потпише мушкарац. Нека жене, списатељке од гласа, убројене су међу пољске класичаре, али дневни листови, којима је поверено грађење јавног мнења, до скоро су били искључиво у рукама мушкараца. Прва професионална новинарка у уредништву једног варшавског дневног листа јесте поч. Бранислава Нојфелдовна. Она је пуних 40 година посветила пољском новинарству. Данас у самој Варшави има око 50 професионалних жена новинара и скоро двоструко у осталим градовима Пољске. Разуме се да је томе претходила тешка и истрајна борба да би се победиле разне предрасуде. Данас више није редак случај да се жени новинарки повери најтежи и најповерљивији посао једног листа. Осим рада око уређивања и издавања листа, жене новинари данас се баве ширењем пропаганде на политичком, социјалном и феминистичком пољу путем јавних предавања. Оне су и чланице пољског новинарског удружења. Скоро три године жена је имала положај главног секретара у том удружењу, а недавно је једна жена изабрана за претседницу новинарског клуба при Пољском парламенту. Међу женама новинарима у Пољској од прилике их је свега 20% са универзитетском спремом (код мушкараца 30%). Жене су се показале спремније у познавању страних језика од мушкараца. Што се тиче моралних и материјалних услова, ту жене и људи деле више мање исте повластице и недостатке. Према добивеним подацима међу женама новинарима највише има удатих жена оптерећених породицама. Данашња криза погодила је и новинарски сталеж. Смањиване су плате, смањивано особље. Али у главном незапосленост није узела великог маха.

A. A.

СЕПТЕМБАР—ОКТОБАР 1933

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ