Женски покрет

serova i književnica g-đa Ana Urbanova. Obe dame je tužila supruga penzionisanog generala čehoslovačke vojske, Jugoslovenka, g-đa D-r Julka Chlapec - Đorđević. Predmet optužbe je kritika njene knjige »Jedno dopisivanje«, izašle g. 1931 u Beogradu. D-r Julka ChlapecGjorgjević, rodom iz Novoga Sada, poznata je feministkinja, koja je napisala u srbo-hrvaščini i na češkom jeziku više knjiga i brošura o ženskom pitanju i o seksualnom vaspitanju. O ovim radovima izveštavale su i naše novine i revije. Ona zastupa prilično ekstremno feminističko gledište. U pomenutom radu »Jedno dopisivanje« upustila se i na literarno polje. U formi dopisivanja s nekim uglednim ljubljanskim advokatom priča autor o utiscima i opažanjima u češkom društvu i pri tome beleži i razne društvene skandale, možda istinite, možda neistinite. Među ostalim priča kakve vanbračne ljubavne odnose ima koji od čeških političara i uopšte prepričuje mnoge neozbiljne vesti, ko je se pričaju u svakom »boljem« društvu, kada su ljudi sami među sobom, a naročito još žene. Pored toga je dozvolila autorka i razne, ne naročito pohvalne primedbe o Česima, o češkom karakteru, o sokolstvu, legionarima i slično. Kada je knjiga »Jedno dopisivanje« došla u Prag, ona je izabrala društveni skandal. Oni, koji vole zakulisne pikanterije veoma su brzo pogodili ko se krije iza iedne i druge šifre u ovoj »literarnoj« korespondenciji. Naročito se naljutila jugoslovenska kolonija. G-đa D-r Chlapec bila je primorana da se povuče iz nekojih društava i društvenih krugova. U »Ženskom obzoru« je napisala o knjigi »Jedno dopisivanje« dobronamerno, ali ipak otklanjajuću kritiku g-đa Ana Urbanova. G-đa Urbanova, supruga urednika »Narodnih listov« i vatrenog radenika za češkoslovensko-jugoslovensko zbliženje Jaroslava Urbana, je odličan prevodilac iz srbo-hrvaščine i literarno obrazovana žena, stoga je i imala puno pravo da govori o toj knizi. U svojoj kritici je napisala da ovako kao što ocenjuje g-đa Chlapec Čehe i češko, ne može ocenjivati jugoslovenska žena. Po mišljenju g-đe Urbanove je mogao ovako da misli samo »stari, površni, pristrasni, pred ratni Beč«, gde je autorka i studirala i kao udata živela. Sa njenim boravkom u Beču je htela g-đa Urbanova obrazložiti onaj omalovažajući ton knjige kao što gledaju na Čehe »oči predratnog Beča«. Zbog ovih reči izbio je proces. Na glavnoj raspravi pročitali su neke pasuse knige. Advokat g-đe Urbanove je naglasio da je njena kritika bila sasvim stvarna i objektivna. Sudija je odlučio da neke pasuse knjige prevede lektor na univerzitetu u Beogradu D-r Kolman, a advokat g-đe Urbanove je predložio da se kao svedoci saslušaju D-r Zdenka Dykova, kancelar D-r Šamal, primator D-r Baxa, geneneral Syrovy, profesor univerziteta D-r Murko i još neke ličnosti iz Praga. O suđenju su objavile popodnevne praške novine dugačke izveštaje i prikazuju ga kao društveni događaj.«

У Италији и код нас. Пре неколико дана судневне новине следећу вест из Рима: Министарски савет донео је одлуку о смаљењу плата државних чиновника у Италији. Ова редукција образложена је тиме да су у последње време смањене цене животних намирница и повећана куповна моћ лире. Према одлуци владе, смањиће се плате чиновника које износе до 500 италијанских лира са 6%. Плате до 1000 лира са 8%, до 1500 лира са 10%, а преко 1500 лира са 12%. Сем тога, смањиће се сви додаци са 12%, а породични додаци од 12 до 40%. Принадлежности чланова владе биће смањене са 12%. Ово смањење плата примењиваће се аутоматски и на приватне чиновнике. Сем тога, влада је предузела мере да се од средине априла смање све кирије и то кирије за станове 12%, а за хотеле, каване, радње. канцеларије и друге локале са 15%. Влада изјављује у своме коминикеу да овим мерама наставља консеквентно своју дефлационистичку политику.

Internacionalni ženski savez održaće od 2 —12 jula ove godine svoj kongres u Parizu. O pitanju prava žena na rad održaće se javan zbor. Za vreme kongresa prikazivaće se naročito interesantni filmovi pod vođstvom filmske režiserke g-đe Germaine Dulac.

G-đa Clara Campoamor postavljena je za direktora celokupnog socijalnog staranja u Španija.

Anomalije. Francuska lekarka g-đa D-r PapilonLeagé je položila ispite koji se traže za šefa odelenja bolnice. Posle položenog ispita rekla je ova lekarka sledeće: »Meni poveravaju toliko života bolesnika. Ali kada tražim pasoš za putvoanje, mogu ga dobiti samo sa dozvolom svoga muža«.

Iz Norveške javljaju da je bio primljen u parlamentu zakon, koji određuje da je ženama dozvoljen ulazak u sva zvanja državne službe, i u državni savet, osim u vojsku, mornaricu i crkvenu službu.

Opštinski savet u Kopenhagenu je odredio da se pozove u policijsku službu još pet žena. Do sada je bilo u policijskoj službi devet žena, i sigurno je da uspešno rade, pošto primaju još nove.

За редовног професора универзитета у Варшави била је наимеиована г-ђа Цезарина Еренкројц (Ehrenkreutz), и то за етнографију.

Молимо за дужну претплату!

48

Штампарија „Привредник" Живојина Д. Благојевића Кнез Михаилова бр. 3 Тел 21-450 Београд.

ЖВНСКИ ПОКРЕТ

АПРИЛ 1934